ПРОДУКЦИЈА КРИЗЕ У СРБИЈИ

Миле Ракић

Сажетак

Променом светске политике двадесетпрвог века, под утицајем глобалних трендова, поставља се питање може ли Србија да се носи са садашњом кризом у којој се налази. Очигледно је да је Србија бременита унутрашњом проблематиком, а нарочито у области по­литике, привреде и социјалног стања друштва. Чини се да управљачке способности Србије не изазивају поверење па се намеће питање њене будућности. Изла зак из кризе се намеће сам по себи а могуће га је наћи само у објективном сагледавању најважнијих, пре свега, унутрашњих фактора који продукују кризу.

Референце

1. Драган Марковић, Демократија и партократија, ИПС, Београд, 2009.
2. Драган Марковић, „Партократија или демократија у Србији“, Политичка ревија, бр. 1/2004.
3. Драган Милетић, Економска глобализација кроз призму социолога и економиста, Универзитет „Браћа Карић“, Београд, 2007.
4. Драган Симеуновић, Политичко насиље, Радничка штампа, Београд, 1989.
5. Драган Телесковић, „Грађани: Партије су најкорумпираније“, Поли­тика, Београд 10.12.2010.
6. Дубравка Стајић, Заблуде о социјалној држави, ИПС, Београд, 2010.
7. Ернст Касирер, Мит о држави, Нолит, Београд, 1972.
8. Зоран Аврамовић, Родомрсци, ИПС, Београд, 2009.
9. Зоран Милошевић, „Политичке странке и корупција“, Политичка ревија, бр. 1/2007.
10. Јован Мирић, Систем и криза, Центар за културну дјелатност, За­греб, 1986.
11. Лавиринт кризе, Институт за европске студије, Београд, 1998.
12. М. Томић, Проблемi глобализације, Зборник радова Универзитета у Загребу, Загреб, 2006.
13. Милан Кркић, „Десетак тајкуна контролише 80 одсто српске привреде“, Блиц, 25.10.2010.
14. Момчило Суботић, „НАТО-изација Срба“, Политичка ревија, бр. 3/2010.
15. Морис Диверже, Демократија без народа, Рад, Београд, 1968.
16. Огњен Прибићевић, Власт и опозиција у Србији, Б 92, Београд, 1997.
17. Радомир Лукић, Политичке странке, Научна књига, Београд, 1966.
18. Рудолф А. Рајс, Чујте Срби, чувајте се себе, Добра, Београд, 2008.
19. DŽ. Štiglic, sajt biznisnovine.com 27.07.2008.