РАЗАРАЊЕ ДРУШТВА И НОВЕ СРПСКЕ ЕЛИТЕ

Милован М. Митровић

Сажетак

У овом раду се разматрају друштвене околности у којима су настале и у којима делују нове српске елите. Слом комунистичке идеологије и социјалистичког политичког си­стема, економска транзиција, а нарочито разбијање југословенске државе, спољне санкције и војна агресија НАТО-а на Србију, доводе до разарања српског друштва и својеврсне социјалне аномије (урушавања српске привреде, културних институција и система вредности). Аутор настоји да скицира социолошки профил три нове стратешке српске елите: политичке, привредне и културне. У актуелним околностима слабих правних институција, декларативне демократије и изразите политичке u економске корупције врх социјалне структуре српског друштва карактерише велики степен социјалне неодговорности. Тако нова српска политичка елита у великој мери поприма олигархијски, привредна елита шпекулантски, а интелектуална елита калкулантски карактер.

Референце

1. Јовановић, Драгољуб, Култ рада, Београд, 1927.
2. Јовановић, Драгољуб, Нови Антеј, Београд, 1946.
3. Јовановић, Драгољуб, Ведрина, I, Београд, 1970.
4. Јовановић, Слободан, „О културном обрасцу“, Сабрана дела, књ. 12, Београд,  1991.
5. Караџић, Вук, „Одговор на ‘утук’ г. М. Светића“, (1843), Критике и полемике, књ. 2, изд. Матица српска Српска књижевна задруга, Нови Сад Београд, 1969, стр. 167-168.
6. Митровић, Милован, „Српски интелектуалци у светлу социологије“, у зборнику Интелектуалци у транзицији (ур. Јовица Тркуља), Кикинда, 2003, стр. 75-102.
7. Митровић, Милован, „Српско село и сељаци на прелазу векова, Између стратегија преживљавања и модернизације“, у: Друштвена трансформација и стратегије друштвених група: Свакодневница Србије на помет­ку трећег миленијума, (ур. Анђелка Милић), Београд, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду (ИСИ ФФ), 2004, стр. 195-218.
8. Митровић, Милован, Социологија, Издавачки центар Правног факултета. Београд, 2005.
9. Митровић, Милован, „Структура политичког деловања и криминалитет у српском друштву“, у: Стање кри­миналитета у Србији и правна средства реаговања, (ур. Ђорђе Игњатовић), III део, Београд, Издавачки центар Правног факултета у Београду, 2009, стр. 74­88.
10. Немањић. Милош, Jeдан век српске стваралачке интелигенције: 1820-1920, Београд, 2001.
11. Србија крајем миленијума: разарање друштва, промене и свакодневни живот, (ур. Силвано Болчић, Анђелка Милић), Београд, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду,
12. Фојер, Луис, „Ко je интелектуалац?“, Градина (Ниш), 1984, бр. 12.
13. Хајек, Фридрих, „Моћ интелектуалца“, Градина (Ниш), 1984, бр. 12.
14. Трговчевић, Љубинка, Научници Србије и стварање Југославије, Београд, 1986.
15. Цвијић, Јован, „О националном раду“, Говори и чланци, Сабрана дела, Београд 1987.