РЕФОРМА ИЗБОРНОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ: ПРЕПРЕКЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ

Душан Вучићевић

Милан Јовановић

Сажетак

Аутори у раду одговарају на питања ко мења изборна правила и контролише процес одлучивања о њима, као и промовисању којих и чијих интереса и вредности те промене служе. „Микро-мега“ правило и модел максимизације мандата којима су у прошлости објашњаване изборне реформе нису успели да објасне промене изборних система појединих стабилних демократских држава у току деведесетих година прошлог века. Показало се да, осим политичара, у реформски процес могу да буду укључени и други актери, нарочито уколико се ради о екстремном и неефикасном изборном систему. Вођени том идејом, анализирамо типове изборних реформи у Србији, испитујемо степен екстремности српског изборног система и предлажемо решења која би могла да га учине ефикаснијим.

Референце

1. Башић, Г. & Црњански, К. (2006). Политичка партиципација и културна аутономија националних мањина у Србији. Београд: Friedrich Ebert Stiftung: Центар за истраживање етницитета.
2. Bawn, K. (1993). The Logic of Institutional Preferences: German Electoral Law as a Social Choice Outcome. American Journal of Political Science, 37, 965-989.
3. Benoit, K. (2004). Models of Electoral System Change. Electoral Studies, 23, 363-389.
4. Boix, C. (1999). Setting the Rules of the Game: The Choice of Electoral Systems in Advanced Democracies. American Political Science Review, 93, 609-624.
5. Birch, S., Millard, F., Popescu, M. & Williams, K. (2002). Embodying Democracy: Electoral Systems in Post-Communist Europe. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
6. Venice Commission. (2007). Draft Opinion on the Constiitution of Serbia. Retrieved from http://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDL(2007)037-e
7. Venice Commission (2010). Supervising Electoral Process: Science and Technique of Democracy, no. 48. Retrieved from http://www.venice.coe.int/webforms/documents/?pdf=CDL-STD(2010)048-e.
8. Гоати, В. (2001). Избори у СРЈ од 1990. до 1998: воља грађана или изборна манипулација. Београд: Центар за слободне изборе и демократију.
9. Golder, M. (2005). Democratic Electoral Systems around the World, 1946-2000. Electoral Studies, 24, 103-121.
10. Dawisha, A. & Diamond, L. (2006). Electoral Systems Today: Iraq’s Year of Voting Dangerously. Journal of Democracy, 17, 89-103.
11. Elklit, J. (2005). Lesotho: Africa’s First MMP Electoral System. In A. Reynolds, B. Reilley & A. Ellis (Eds.), Electoral System Design: The New International IDEA Handbook (pp. 92-94). Stockholm: International Institute for Democracy and Electoral Assistance.
12. Јевтић, Ж. (2011, 6. јануар). Ђелић: На захтев ЕУ до јуна укидамо бланко оставке. Блиц. Преузето са http://www.blic.rs
13. Јовановић, М. (1997). Изборни системи: Избори у Србији 1990-1996. Београд: Институт за политичке студије: Службени гласник.
14. Јовановић, М. (2004). Изборни системи посткомунистичких држава. Београд: Службени лист СЦГ: Факултет политичких наука: Институт за политичке студије.
15. Јовановић, М. (2006). Изборни систем Србије – шта и како мењати? У С. Михаиловић (Ур.), Како до бољег изборног система (стр. 50-70). Београд: Социјалдемократски клуб: Центар за слободне изборе и демократију.
16. Јовановић, М. (2007). Мишљење Венецијанске комисије о Уставу Србије: случај слобдни мандат. Годишњак 2007, 242-255.
17. Јовановић, М. (2011а). Редизајнирање изборног система Србије – један неуспео покушај. У З. Стојиљковић & Д. Спасојевић (Ур.), Препоруке за измену изборног законодавства у Србији (стр. 21-30). Београд: National Democratic Institute for International Affairs.
18. Јовановић, М. (2011б). Изборни систем Србије – две деценије после. У С. Орловић (Ур.), Партије и избори у Србији – 20 година (стр. 219-248). Београд: Friedrich Ebert Stiftung: Факултет политичких наука.
19. Јововић, Р. (2011). Реформом изборног система ка консолидацији демократије. У С. Орловић (Ур.), Партије и избори у Србији – 20 година (стр. 271-282). Београд: Friedrich Ebert Stiftung: Факултет политичких наука.
20. Katz, R. (2009). Why are There so Many (or so Few) Electoral Reforms?. In M. Gallagher & P. Mitchell (Eds.), The Politics of Electoral Systems (pp. 57-76). Oxford: Oxford University Press.
21. Kopecky, P. (2004). The Czech Republic: Entrenching Proportionality. In J. Colomer (Ed.), Handbook of Electoral System Choice (pp. 347-358). Basingstoke: Palgrave Macmillan.
22. Laver, M. & Shepsle, K. (1996). Making and Breaking Governments: Cabinets and Legislatures in Parliamentary Democracies. New York: Cambridge University Press.
23. Lutz, G. (2004). Switzerland: Introducing Proportional Representation from Below. In J. Colomer (Ed.), Handbook of Electoral System Choice (pp. 279-293). Basingstoke: Palgrave Macmillan.
24. Малеш, М. (2010, 28. октобар). Власт се бори да сачува бланко оставке. Блиц. Преузето са http://www.blic.rs
25. Nohlen, D. (1984). Changes and Choices in Electoral Systems. In A. Lijphart & B. Grofman (Eds.), Chosing an Electoral System: Issues and Alternatives (pp. 217-224). New York: Praeger.
26. Око избора 5. (2001). Београд: Центар за слободне изборе и демократију.
27. Орловић, С. (2011). Изборни систем и институционални дизајн. У З. Стојиљковић & Д. Спасојевић (Ур.), Препоруке за измену изборног законодавства у Србији (стр. 31-50). Београд: National Democratic Institute for International Affairs.
28. Павловић, Д. & Антонић, С. (2007). Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године. Београд: Службени гласник
29. Пајванчић, М. (1997). Нова изборна географија. У С. Недовић (Ур.), Око избора (стр. 53-76). Београд: Центар за слободне изборе и демократију.
30. Прва седница Другог редовног заседања 5. Сазива Народне скупштине [Транскрипт седнице]. (2000, 9. октобар). Отворени парламент. Преузето са http://www.otvoreniparlament.rs/2000/10/09/407136/page/7/
31. Програм Социјалдемократске партије Србије (2009). Преузето са http://www.sdpsrbije.org.rs/program-socijaldemokratske-partije-srbije/
32. Reilley, B. & Reynolds, A. (1999). Electoral Systems and Conflict in Divided Societies. Papers on International Conflict Resolution 2. Washington, DC: National Academy Press.
33. Renwick, A. (2010). The Politics of Electoral Reform: Changing the Rules of Democracy, Cambridge: Cambridge University Press.
34. Реформа политичких институција. (2013). Нова странка. Преузето са http://www.novastranka.rs/reforma-politickih-institucija
35. Reynolds, A. (2006). Electoral Systems Today: The Curious Case of Afghaninstan. Journal of Democracy, 17, 104-117.
36. СДПС предлаже реформе изборног система, СНС и ДСС уз Љајића. (2013, 12. јун). Изборна реформа. Преузето са http://www.izbornareforma.rs/sdps-predlaze-reforme-izbornog-sistemasns-i-dss-uz-ljajica/
37. Службени гласник. бр. 57/2003.
38. Службени гласник. бр. 28/2011.
39. Shepsle, K. (2006). Rational Choice Institut In R. Rhodes, S. Binder & B. Rockman (Eds.), The Oxford Handbook of Political Institutions (pp. 23-38). Oxford: Oxford University Press.
40. Shugart, M.S. (2001). ‘Extreme’ Electoral Systems and the Appeal of the Mixed-Member Alternative. In M. Shugart & M. Wattenberg (Eds.), Mixed-Member Electoral Systems: The Best of Both Worlds? (pp. 25-51). Oxford: Oxford University Press.
41. Shugart, M.S. & Wattenberg, M. (2001a). Mixed-Member Electoral Systems: The Best of Both Worlds?. Oxford: Oxford University Press.
42. Shugart, M.S. & Wattenberg, M. (2001б). Conclusion: Are Mixed-Member Systems the Best of Both Worlds. In M. Shugart & M. Wattenberg (Eds.), Mixed-Member Electoral Systems: The Best of Both Worlds? (pp. 571-596). Oxford: Oxford University Press.
43. Scarrow, S. (2001). Germany: The Mixed-Memmber System as a Political Compromise. In M. Shugart & M. Wattenberg (Eds.), Mixed-Member Electoral Systems: The Best of Both Worlds? (pp. 55-69). Oxford: Oxford University Press.
44. Taagepera, R. (2007). Predicting Party Sizes: The Logic of Simple Electoral Systems. Oxford: Oxford University Press.
45. Треће ванредно заседање 6. сазива Народне скупштине [Транскрипт седнице]. (2004, 24. фебруар). Отворени парламент. Преузето са http://www.otvoreniparlament.rs/2004/02/24/
46. Tsebelis, G. (1990). Nested Games: Rataional Choice in Comparative Politics. Berkeley: University of California Press.
47. Устав Републике Србије. (2006).
48. Учешће грађана у демократским процесима Србије [Истраживање јавног мњења]. (2013). Београд: Центар за истраживање, транспарентност и одговорност: Ipsos Strategic Marketing. Преузето са http://www.istinomer.rs/wp-content/uploads/2013/05/Ucesce-gradjana-u-demokratskim-procesima-u-Srbiji.pdf
49. Farrell, D. (2011). Electoral Systems: A Comparative Introduction. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
50. Huntignton, S. (1991). The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth Century. Norman: University of Oklahoma Press.
51. Цвејић, Б. (2013, 18. новембар). Већини се није допала Чанкова иницијатива. Данас. Преузето са http://www.danas.rs
52. Colomer, J (2004). The Strategy and History of Electoral System Choice. In J. Colomer (Ed.), Handbook of Electoral System Choice (pp. 3-78). Basingstoke: Palgrave Macmillan.
53. Cox, G. & Katz, J. (2002). Elbridge Gerry’s Salamander: The Electoral Consequences of the Reapportionment Revolution. Cambridge: Cambridge University Press.
54. Woodall, B. (1999). The Politics of Reform in Japan’s Lower House Electoral System. In B. Grofman, S. Lee, E. Winckler & B. Woodall (Eds.), Elections in Japan, Korea, and Taiwan under the Single Non-Transferable Vote: The Comparative Study of an Embedded Institution (pp. 23-50). Ann Arbor: University of Michigan Press.