СРПСКЕ ТЕМЕ – САДАШЊОСТ И ИСТОРИЈА
РЕПУБЛИКА СРПСКА ПО ВОЉИ НАРОДА – РЕФЕРЕНДУМ О ДАНУ РС
Сажетак
Предмет анализе овог рада јесте најављени референдум којим се грађани РС опредељују по питању датума Дана Републике Српске. Разуме се да предмет нашег истраживања подразумева шири контекстуални, историјски, етнички, политички, геополитички дискурс у разматрању положаја и перспективе РС као државног ентитета у оквиру или изван Босне и Херцеговине. У писању овог рада користили смо се методом анализе, синтезе, као и компаративном методом, те на основу нашег досадашњег истраживања на тему Босне и Херцеговине, као историјски српске земље, а затим (од Аустроугарске окупације 1878) „босанског геополитичког троугла“, до данашњих (гаулајтерских времена – високи представници, као некад конзулска времена) дана и актуелизовања етничких, државних, политичких и геополитичких- идентитетских питања. Имајући у виду овакав теоријско-методолошки и предметно-проблемски истраживачки захват, логично је да смо у раду обрадили поменути историјски део, затим питање бошњачког оспоравања РС, и њихово, уз подршку западних ментора, дерогирање Дејтонског споразума и заговарање његове измене у „Дејтон 2“, којим ће се само наставити одузимање надлежности српском ентитету до потпуног гашења РС. У раду смо још указали на континуитет муслиманско-хрватске политике према Српском народу у предвечерје грађанског рата у БиХ, њихово заседање без учешћа српских представника у парламенту БиХ и доношења одлуке о независности ове југословенске републике, која је почивала на равноправности и консензусу три конститутивна народа, те њихово опредељење за крњи, противуставни, противсрпски референдум, који је представљао окидач за рат у БиХ. У последњем поглављу обрадили смо став према референдуму власти у Београду, Вучића и Николића, затим представника западних земаља, САД и челника ЕУ, те реаговања стручне и политичке јавности у Српској, Србији и шире у региону. Циљ овог рада је да се укаже да се БиХ као држава не може одржати уколико се настави антидејтонска политика слабљења и урушавања Републике Српске. Само политика која се чврсто држи „изворног Дејтона“, његовог „слова“ а не „духа“, којим високи представници брутално крше и мењају одредбе Дејтонског споразума, може трасирати пут опстанка ове иначе вештачке и конструисане државе. У противном треба очекивати да ће Република Српска бити приморана да распише референдум о независности и одвајању од преосталог дела БиХ. Ова одлука не би смела да изненади званични Београд, као што је „изненађен“ референдумом о Дану РС. Добро је што Русија није била изненађена, већ је подржала праведну борбу за слободу и очување Републике Српске.