СРБИЈА И ЈУГОСЛАВИЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
РУСКО-СРПСКИ ОДНОСИ 1903-1917 У КОНТЕКСТУ ДИПЛОМАТСКОГ ПРАВА И ФОРМИРАЊА КРАЉЕВИНЕ СХС
Сажетак
Руско–српске дипломатске односе је почетком XX века, поред анексионе кризе 1908-1909, обележило неколико догађаја. Први је данас скоро заборављено убиство руског конзула Шчербина у Косовској Митровици 1903 године, други је почетак Првог светског рата 1914, трећи је процес формирање Краљевине СХС од 1915 до 1917. Почетком XX века царска руска дипломатија је, према руским дипломатским изворима, имала активну улогу у заштити Срба на северу Косова и Метохије у време када је јужна српска покрајина била под окупацијом Османске империје. Сличну улогу царска Русија има десетак година касније, након Сарајевског атентата 1914. године. Она активно штити Србе у Аустроугарској што показују документа руског Министарства иностраних послова. Коначно, у периоду до 1917. године Русија није више само сила заштитница Србa у Турској и Аустроугарској, већ Петербург активно учествује у преговорима у вези са формирањем јужнословенске државе, посебно министар Сергеј Сазонов који је био против формирања нове државе са католичким Хрватима и Словенцима. У истраживању овог проблема користићемо нормативни, компаративни и историјски метод, као и истаживање у архивима.