САМОСТАЛНОСТ ОПШТИНЕ – ШАНСА ЗА МЛАДЕ

Жарко Анђелковић

Сажетак

Локална самоуправа означава статус локалне заједнице у односу на државу. Аутор у овом раду истиче неопходност да грађани једног подручја управљају заједно општином. Општине, односно њени грађани морају сами о себи бринути, разговарати и унапређивати своју привреду. Због тога се аутор залаже за повраћај имовине општинама одузете законом из 1995. године. Општина би, према аутору требало да постане „проширена породица“, ћелија дешавања у друштву. Због тога је неопходно да се реафирмишу добри међуљудски односи и квартовска сарадња јер је отуђење ве­лико, а међусобна комуникација мала. Општина кроз своје мере и акције мора бринути о „оживљавању“ добре сарадње међу свим својим грађанима.

Референце

1. Вукомановић Дијана, Реч имају грађани, Центар за демократску културу, Београд, 2002.
2. Матић Петар, „Развој локалне самоуправе у Републици Србији’’, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2006.
3. Пусић Еуген, Локална заједница, Загреб, 1963.
4. Радивоје Маринковић, Локална самоуправа – старе и нове недоумице, Институт за политичке студије, Београд, 1998.
5. Обрадовић Жарко, „Локална самоуправа у Србији’’, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2008.
6. Симић Александар, Принципи модерног управљања локалном заједницом, Центар за либерално-демократске студије, Београд, 2002.
7. Стојадиновић Миша, „Србија пред изазовима’’, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2009.
8. Суботић Драган, „Модели организовања и управљања у локалној заједници’’, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Бе­оград, бр. 2/2008.