СОЦИЈАЛНЕ НЕЈЕДНАКОСТИ У ФОКУСУ ЕКОНОМСКЕ И ФИНАНСИЈСКЕ ДИСХАРМОНИЈЕ

Снежана Грк

Сажетак

Данас живимо далеко од савршеног система, јер је идеологија слободног тржишта створила такав тип привреде и друштва у којем је профит постао примарни циљ. Слободно тржиште је до­вело до велике економске несигурности радника, јер је човек као појединац постао најобичнија роба. Од трошења које служи акумулацији дошли смо до обрнутог процеса људи требају штедети ради социјалне неизвесности. Криза је довела људе у неизвесност, у којој су сва богатства релативна. Човек јако брзо може изгубити посао и социјалну сигурност. То производи увећавање броја сиромашних као и оних који се великом брзином приближавају граници сиромаштва. Сиромашни ће постати још сиромашнији, а богати још богатији. Та изражена поларизација становништва ће повећати сиву економију и криминал. А ако криза дуже потраје социјални и политички немири су незаобилазни. Ради тога су неопходне државне интервенције. Дакле, држава мора реаговати како не би системска финансијска криза дуже потрајала и дубље се рефлектовала на економску, социјалну, културну и моралну кризу.

Референце

1. Bank of England (BoE), (2008), Stabilization Report, October 2008.
2. European Central Bank (2008), Statistics, Pocket book, Frankfurt.
3. Eurostat (2007), Europe in Figures, Eurostat Yearbook 2006-2007, ,Basel.
   
4. Galbraith K.J. (2008), The Predator State: How Conservatives Abandoned the Free Market and Why Liberals Should Too, Hardcover, Kindle Edition.
5. Грк. С. (2009), Србија у зони рецесионог сумрака, Српска политичка мисао, 1-2009, Институт за политичке студије, Београд.
6. Грк. С. (2009), Србија у вртлогу економске кризе, Криза и глобализација, Ин­ститут друштвених наука, Београд.
7. Грк. С. (2009), Димензије економске кризе у Србији, Српска политичка ми­сао, 2-2009, Институт за политичке студије, Београд.
8. Интернатионал Монетарy Фунд (2009), Интернатиопнал Финанциал Статистицс, Марцх 2009.
9. Влада Републике Србије (2008), Економска криза и њен утицај на привреду Србије Оквирни програм мера, Београд.
10. Влада Републике Србије (2009), План за економску стабилност програм ме­ра за смањење јавне потрошње, Београд.
11. Републички завод за статистику Србије (2008), Студија о животном стандарду, Србија 2002-2007, Републички завод за статистику Србије, Тхе Wорлд Банк, Департмент фор Интернатионал Девелопмент, Београд.
12. Florida R, I. Tinagli (2004), Europe in the Creative Age, Carnegie Mellon Software Industry Center & DEMOS.