СПОЉНИ НЕОРУЖАНИ ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА БЕЗБЕДНОСНОГ КАПАЦИТЕТА ДРЖАВЕ

Радослав Гаћиновић

Сажетак

Овај рад је покушај аутора да првенствено класификује, затим и дефинише неоружане спољне облике угрожавања капацитета безбедности државе и укаже на опасност од на изглед безазленог деловања одређених спољних група и организација по интегралну безбедност државе. Аутор овог текста сматра да су неоружани облици угрожавања капацитета безбедности државе првенствено војни притисак, претња, офанзивно пропагандно деловање и агресивни наступ страних обавештајних служби. Веома је значајно указати да су спољни неоружани облици угрожавања безбедности увек или скоро увек увод у оружане облике угрожавања безбедности. Циљ задатак неоружаних спољних облика угрожавања безбедности је припрема „терена’’ за нпр. војну интервенцију или агресију на неку земљу која је мета насиља. Овај рад представља и упозорење како држави, тако и УН да се спољни неоружани облици угрожавања безбедности морају третирати адекватно опасности од њих. Системи безбедности држава морају изградити инструменте за правовремено препознавање агресивности и прикривеног насиља у деловању разних спољних служби и организација. Оваква спољна делатност мора бити инкриминисана како у законодавству држава, тако и у правним документима УН.

Референце

1. Аврамов С., Безбедмност у 21. веку – Научна изграђеност и чиниоци војне стартегије, Зборникрадова, Институт ратне вештине, Београд, 2001.
2. Аврамов, С., „Регуларна армија и побуњеници”, Војно дело, 4/1999, Београд.
3. Бајагић, М., Основи безбедности, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2007.
4. Barbara Walter, Committing to Peace: The Successful Settlement of Civil Wars, Princeton University Press, 2002.
5. Buzan, Barry, People State& Fear: An Agenda for International Security Studies in the Post-Cold War Era (second edition), Pearson Longman, London, 1991.
6. Вукчевић Дејана, „Дијалектичка равнотежа институционалног система ЕУ у области спољног представљања: фикција или реалност?, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2012.
7. Gozze-Gučetić, В., „Међународноправна заштита учесника у унутрашњем оружаном сукобу’’, Анали Правног факултета у Београду, јануар-јун 1972.
8. Голенкова, З.Т., „Социјалне неједнакости и социјални конфликта”, Зборник: Социјални конфликти у земљама транзиције, Институт друштвених нау­ка и др., Београд, 1996.
9. Гаћиновић Р., Тероризам у политичкој и правној теорији, Evro-Giunti, Београд, 2010.
10. Гаћиновић Р., „Политичка пропаганда ефикасно оружје у савременом рату”, Српска политичка мисао, бр. 2/2011.
11. Гаћиновић Р., „Демократија и безбедност у националној држави”, Српска политичка мисао, бр. 1/2010.
12. Гаћиновић, Р., „Друштвена суштина рата’’, Политичка ревија, Београд, бр. 4/2009.
13. Goddis John Lewis, Surprise, Security, and the American Experience, Harvard University Press, Cambridge, 2004.
14. Gibbs David N., First do no Harm, Vanderbilt University Press, Nachville, 2009.
15. Wood Elisabeth Jean „Civil Wars: What We Don’t Know,” Global Governance, 9, 2003.
16. Кривокапић Б., Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа, Службени гласник, Београд, 2010.
17. King Gary, Murray Christopher J.I., „Rethinking human security”, Political Scien­ce Quarterly, 116, No. 4 (Winter 2001).
18. Sidel Victor W, Levy Barry S., ’’Security and public health”, Social Justice, 29, No. 3 (Fall 2002).
19. Stathis Kalyvas, „New and ‘Old’ Civil Wars: A Valid Distinction?”, World Politics, 54, no. I (2001).
20. Смит А., Национални идентитет, Библиотека XX век, Београд, 1998.
21. Стојадиновић Миша, „Демократија у XXI веку”, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2010.
22. Трипковић, М. „Етнички сукоби у мултикултурним друштвима и (не)могућности њиховог предупређивања”, Социолошки преглед, Београд, бр. 2/2005.
23. Coser Louis, Functions of Social Conflict, The Free Press, New York, Cohtier Macmillian Ltd, London, 1996.