СПОЉНОПОЛИТИЧКИ ПРИОРИТЕТИ СРБИЈЕ

Младен Лишанин

Сажетак

Спољнополитички приоритети државе за основу имају било објективне или социјално конструисане опште циљеве и вредности државе и друштва. Њихово прецизно одређивање, у стратешком докумен­ту попут националне Спољнополитичке стратегије, смањује могућности за волунтаризам у спољнополитичком процесу. Иако не постоји формална национална Спољнополитичка стратегија, спољнополитички приоритети Србије одређени су 2009-2010. године. То су: заштита уставног поретка, европске интеграције, регионална сарадња и економски развој. Ове приоритете требало би остваривати ослањајући се на четири „стуба“ спољне политике: ЕУ, Руску Федерацију, САД и НР Ки­ну. Аутор у овом раду анализира комплементарност спољнополитичких приоритета и могућности (а)симетричног ослањања на „стубове“ спољне политике. Закључак је да се на остваривању спољнополитичких приоритета у Србији углавном ради аd hoc и да се занемарује постојање значајних међусобних несагласности између поједних приоритета. Као нужна рефор­ма која би требало да обезбеди предуслове за успешно остваривање спољнополитичких приоритета, издваја се развој политичких институција и јачање административних капацитета државе, као и успостављање хијерархије међу препознатим приоритетима.

Референце

1. Вукчевић, Дејана: Безбедност и Европска унија, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
2. Димитријевић, Војин и Стојановић, Радослав: Међународни односи, Службени лист СРЈ, Београд, 1996.
3. Драгојловић, Наташа; Сретеновић, Станислав; Ђукановић, Драган и Живојиновић, Драган (ур.): Спољна политика Србије: стратегије и документа, Европски покрет у Србији, Београд, 2010.
4. Evans, Graham & Newnham, Jeffrey (eds.): Dictionary of International Relations, Penguin Books, London, 1998.
5. Ђукановић, Драган (ур.): Савремени међународни изазови: глобална и регионална перспектива, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008.
6. Ђукановић, Драган и Лађевац, Ивона: „Приоритета спољнополитичке стратегије Републике Србије“, Међународни проблеми, vol. LXI, бр. 3, 2009, стр. 343-364.
7. Ђукановић, Драган и Кнезовић, Сандро (ур.): Србија и регионална сарадња, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2010.
8. Јефтић-Шарчевић, Невенка (ур.): Србија у савременом геостратешком окружењу, Медија центар Одбрана, Институт за међународну политику и привреду, Институт за стратегијска истраживања Минситарства одбране Републике Србије, Београд, 2010.
9. Кнежевић, Милош: „Дилеме спољне политике. О ‘безалтернативној’ евроинтеграцији Србије“, Национални интерес, 8, бр. 2/2010, стр. 167-204.
10. Лишанин, Младен: „Нормативни Стварни модел креирања и реализације спољне политике у политичком систему Србије“, Српска политичка мисао, vol. 31, бр. 1-2011, стр. 187-208.
11. Лопандић, Душко и Кроња, Јасмина: Регионалне иницијативе и мултилатерална сарадња на Балкану, Европски покрет у Србији, Београд, 2010.
12. Smith, Steve, Hadfield, Amelia & Dunne, Tim (eds.): Foreign Policy: Theories, Actors, Cases, Oxford University Press, Oxford, 2008.
13. Стојадиновић, Миша: „Србија пред изазовима“, Српска политичка мисао, 25, бр. 3-2009, стр. 213-230.
14. Стојић Карановић, Едита и Јанковић, Слободан (ур.): Елементи стратегије спољне политике Србије, Институт за међународну по­литику и привреду, Београд, 2008.
15. Тодоровић, Јелена: „Јачање административних капацитета као услов чланства у Европској унији“, Политичка ревија, 20, бр. 2/2009, стр. 261-276.
16. Wolfers, Arnold: Discord and Collaboration, The Johns Hopkins Press, Baltimore, 1962.