СРБИЈА И СРПСКЕ ЗЕМЉЕ СТО ГОДИНА ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ РАТА

Др Момчило Суботић

Сажетак

У чланку аутор указује на геополитичку сличност положаја Србије и српских земаља данас са положајем пред Први светски рат. У раду је анализирана Нишка декларација која је уместо српског концепта („ма­ло“ решење) преузела југословенски концепт („вели­ко“ решење) у послератном уређењу државе. Аутор у раду указује на недовољну промишљеност српске друштвене и политичке елите у њеном опредељењу за државну заједницу са дојучерашњим непријатељима, католичким Словенцима и Хрватима. Основна теза на којој аутор инсистира јесте: ако је стварање прве југословенске државе било неминовно и ван домашаја Срба, тј. ако је то акт спољних западних сила, онда је ту државу требало уредити на федеративној или конфедеративној основи, што су заговарали како страни чиниоци тако и хрватски и словеначки представници из Југословенског одбора, како би Срби обележили свој историјски и етнојезички простор. Граница те српске државе простирала би се далеко на запад, и на тај начин избегла сва доцнија спорења и геноцидна страдања Срба од стране Хрвата и њихове монструозне државе. Овај концепт je било могуће применити све до почетка 1930-их година, тј. до појаве Хитлера и нацизма, кад су Хрвати интернационализовали тзв. хрватско питање. Даље у тексту аутор презентује положај Србије и Срба у другој федерализованој Југославији, „држави равнотеже“, у којој је федерализација извршена конструисањем нових нација и њихових држава из српског етнојезичког супстрата. Брозов геополитички и етноинжењеринг прихватиле су западне силе: Вати­кан, Немачка и САД, иницирале и помогле разбијање југословенске државе, те озакониле стварање сателитских антисрпских државица и извршиле отимање Косова и Метохије од Србије, сводећи Србију на пуку „резидуалну творевину“. Српска ДОС-овска власт као и владајућа коалиција око СНС-а трасира евроатлантску геополитичку парадигму, а доказаном историјском савезнику Русији и пријатељском руском народу обраћа се само у вели­кој невољи, најчешће, да парадокс буде већи, тражећи помоћ на путу учлањења у ЕУ.

Референце

1. Видовић Жарко, Суочење православља са Европом, Светигора, Цетиње 1997.
2. Гускова Јелена, Правда, Балкан прес д.о.о. Бијељина, 7. мај 2007.
3. Ђуретић Веселин, Српска беспућа двадесетог века. Косово и Метохија између белосветских манипулација и српске националне полити­ке ‘на парче‘, СРС, Београд, 2006.
4. Медведев Рој, Путин. Повратак Русије, Компанија Новости, Београд, 2007.
5. Милинчић Љубинка, Владимир Путин. Моја битка за Косово, Софос 2007.
6. Милошевић Зоран, Путинова политика, ИПС, Београд, 2007.
7. Петровић Драган, Русија на почетку 21. века, Прометеј Нови Сад, ИПС Београд, 2007.
8. Петровић Драгољуб, „Стварни ефекти заједничких ратова Русије и Србије кроз 19. и 20. век“, Српска слободарска мисао, бр. 3, 2006, СРС, Београд, 2006.
9. Поповић Ненад, „Оптимиста са покрићем“, Правда, 16. фебруар 2008.
10. Суботић Момчило, „Русија и савремено српско питање с посебним освртом на Космет“, у: Русија и Балкан: питања сарадње и безбедности, приредио Зоран Милошевић, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
11. Суботић Момчило, „Српска политика на парче’ или недостатак на­ционалне идеје“, у: Српско питање на Балкану, приредио Момчило Суботић, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
12. Терзић Славенко, „Русија и српска револуција (1804-1815)“, у: Евро­па и Српска револуција 1804, Платонеум, Нови Сад, 2004.