ШТА НАМ КАЗУЈЕ ПРОШИРЕНИ НАЗИВ АНТРОПОЛОГИЈЕ

Др Јелена Миљковић Матић

Сажетак

Многе друштвено-хуманистичке науке користе сложени израз који има облик назив науке + предмет у генитиву, да на тај начин означе своје гране. Разматрам ту појаву на примеру српске антропологије. Користим расправу двоје антрополога о предмету и циљу сазнања у антропологији, међу којима један објашњава функцију именичке синтагме у генитиву. Затим осветљавам њен философски смисао из угла православне хришћанске философије Жарка Видовића. Сазнаћемо да именичка синтагма у генитиву припада дискурсу који човека маргинализује на рачун његових феномена и чак га самог претвара у феномен друштва и културе.

Референце

• Божиловић, Никола. 2002. „Темељи класичне социјалне антропологије”, Теме, 26 (3): 407-422. http://teme2.junis.ni.ac.rs/public/journals/1/previousissues/teme3-2002/teme3-2002-07.pdf.
• Видовић, Жарко. 1989. Огледи о духовном искуству. Београд: Сфаирос.
• Жикић, Бојан. 2011. „Културни идентитети као нематеријално културно наслеђе. Увод у истраживање и прелиминарни резултати.” У Културни идентитети као нематеријално културно наслеђе. Зборник радова са научног скупа Културни идентитети у XXI веку, ур. Бојан Жикић, 7–25. Београд: Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Српски генеалошки центар. http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Publications/374e7ed37e53459cbb87f783ff06a636.pdf.
• Жикић, Бојан. 2012. „Проучавање културних идентитета у условима ‘дуготрајне транзиције’ у Србији.” Етнолошко-антрополошке свеске, (20): 9–20.
• Ковачевић, Иван. 2008. „Наука о народу и антропологија човека.” Гласник Етнографског института САНУ, 56 (1): 245–252. https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/609.
• Ковачевић, Иван. 2015. Историја српске антропологије. Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет – одељење за етнологију и антропологију. http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Publications/bf7eb2d0154843fe8eb4b33932d9371d.pdf.
• Милојков, Александар. 2019. Вера и атеизам. Стари Бановци – Београд: Бернар.
• Преподобни Јустин Ћелијски. Догматика 1, Део други – одељак први, Поглавље 34. „Постанак човечанског света”, https://hramsvgeorgija.rs/download/sv-justin-celijski-dogmatika-1/
• Сајдмен, Стивен. 2009. „Социјални конструкционизам: социологија, историја и филозофија.” Теме (1): 67–78.
• Срејовић, Драгослав. 1992. „Етнологија, археологија и антропологија данас.” Гласник Етнографског института САНУ, (41): 49–53, https://www.rastko.rs/arheologija/srejovic/dsrejovic-etnologija_c.html.
• Шмеман, Протојереј Александар. 1996. „Поштовање Пресвете Богомајке у православљу.” у: Тајне празника (Празници православне црквене године), 149–187. Цетиње: Светигора.
• Delamater, Džon D., Dženet Šibli Hajd. 2002. „Esencijalizam nasuprot socijalnom konstrukcionizmu u proučavanju ljudske seksualnosti.” Reč, 67 (13): 203–218, https://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/67/203.pdf.
• Đukić, Nemanja. 2016. „Identitet i moć.” Evropska revija, 2 (4): 39–50, https://www.researchgate.net/publication/344175126_Identitet_i_moc_Filozofsko_istrazivanje_nemogucnosti_sociologije_identiteta.
• Golubović, Zagorka. 1997. „Šta proučava antropologija?” U Antropologija u personalističkom ključu, 7–15. Beograd: Гутенбергова галаксија i Valjevo: Valjevska štamparija.
• Inđić, Trivo. 2007. „Utemeljitelj antropologije u Srbiji”, Danas. 8. септембар 2007. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/utemeljitelj-antropologije-u-srbiji/.
• Kovačević, Ivan i Vladimira Ilić. 2013. „Neki problemi proučavanja identiteta u Srbiji.” U Urbani kulturni identiteti i religioznost u savremenom kontekstu, ur. Danijel Sinani, 11–27. Beograd: Srpski genealoški centar. http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Publications/7beb4559290745368432c6741aa475f5.pdf.
• Malmqvist, Lars. 2004. Essentially Constructed: On Anti-Essentialism and Social Constructionism in Contemporary Anthropological Theory. University of Lund, Department of Social Anthropology, https://lup.lub.lu.se/luur/download?func=downloadFile&recordOId=1330149&fileOId=1330150.
• Milić, Vojin. 1965. Sociološki metod. Beograd: Nolit.
• Pešić-Golubović, Zagorka. 1967. Antropologija kao društvena nauka. Beograd: Institut društvenih nauka.