СТИЛОВИ И МОДЕЛИ ЛИДЕРСТВА У ПОЛИТИЦИ

Живко Кулић

Горан Милошевић

Сажетак

Политички амбијент одише нестабилношћу, која може бити креирана дејством различитих фактора. Природа политичке нестабилности захтева спремност и способност носиоца политичке моћи, да пронађе механизме успоставаљања нове политичке равнотеже и реалности. Начин деловања и креирања одлука у политичком простору указује да сваки носилац политичке моћи, лидер политичке организације развија свој препознатљиви стил лидерства. Лидерством и стиловима лидерства бавио се и још увек се бави велики број научника и истраживача. Захваљујући њима, настале су бројне теорије лидерства, чији резултати се преиспитују у свакодневној управљачкој пракси широм света. Сваки стил се одликује посебношћу облика и формом изражавања, који се понављају у форми истог. Та посебност, али и везаност за појединца указује да сваки стил има свој облик изражавања замисли и спровођења одлука. У савременом политичком простору стил и модел лидерства је јединствен и посебан што захтева његово препознавање.

Референце

1. Кулић Ж., Управљање људским ресурсима, Београд, 2002.
2. Кулић Ж., Милошевић Г., „Субјекти и фактори политичког лидерства“, Српска политичка мисао, Београд, 2013, бр. 4/2013.
3. Павићевић П., Стил политичких лидера у Србији, Београд, 2010.
4. Петковић М., Организационо понашање, Београд, 2003.
5. Northouse P. G., Лидерство, Београд, 2008.
6. Кулић, Ж., Милошевић, Г. „Планирање као део активности у области управљања људским ресурсима“, Наука, безбедност, полиција, 17(2),
7. Бакрески, О. „Специфичне карактеристике одлучивања у безбедносном менаџменту“, Наука, безбедност, полиција, 15(3),
8. Бакрески, О. „Координација и безбедносни менаџмент“, Наука, безбедност, полиција, 13(2), 2008.