СТРАТЕШКИ ИЗАЗОВИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Станислав С. Стојановић

Вељко Благојевић

Сажетак

Албанци и Срби су у новијој историји готово архетип непријатељских народа на Балкану. Евидентно је да су, у историјском контексту, политичке елите оба народа чинили погрешне стратешке процене које су угрожавале њихове националне интересе. Сваки народ је настојао да се што повољније позиционира код великих сила и тиме обезбеди већу подршку за сопствене интересе, а на уштрб интереса другог народа. Отуда полазна хипотеза овог рада јесте да су стратешке процене политичких елита Срба и Албанаца, стављене у контекст проблема Косова и Метохије, који траје у континуитету од повлачења турске власти са Балкана, биле неутемељене и као такве непримерене за делотворну политичку акцију. Другим речима, оне нису у пуној мери објективно сагледавале тежину и комплексност српско-албанских анимозитета у вези са питањем односа према простору Косова и Метохије. Када је реч о српској елити, неспорно је да она, пре свега, није адекватно проценила стратешке домете пада Берлинског зида и реперкусије тога догађаја на међународне односе и судбину заједничке државе јужних Словена на Балкану. Из тог угла посматрано, може се закључити да је то био један од пресудних чинилаца у креирању драматичних околности на Косову и Метохији, чији смо данас сведоци. Овде треба посебно напоменути да су међусобни односи Срба и Албанаца до те мере инструментализовани од стране спољних чинилаца да се апстраховање њихових самосталних спољнополитичких потеза чини у стратешком смислу готово оправданим.

Референце

1. Аврамов Смиља: Међународно јавно право, Академија за дипломатију и безбедност, Београд, 2011.
2. Бакић Хајден Милица: Варијације на тему Балакан, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2006.
3. Борозан Ђорђе: Велика Албанија, порекло – идеје – пракса, Војноисторијски институт, Београд, 1995.
4. Gallis E. Paul, Independent International Commission on Kosovo, Kosovo Report: Conflict, International Response, Lessons Learned, Oxford 2000.
5. Dealder H. Ivo, O’Hanlon Е. Michael: Winning Ugly-NATО War to save Kosovo, Brookings Institute Press, Washigton, 2000.
6. Драшкић Сретен: Европа и албанско питање 1830-1921, Српска књижевна задруга, Београд, 2000.
7. Konatar B. Veselin: „(Ne)Obaveštajne operacije kao akti agresije“, Kultura polisa, god. IX (2012), br. 17.
8. Кривокапић Борис: Актуелни проблеми међународног права, Службени гласник, Београд, 2011.
9. Митровић Љубиша, Стјепановић-Захаријевски Љиљана, “Нације на Балкану измeђу модернизације и ретрадиционализације”, Социолошки годишњак, бр. 3, Социолошко друштво Републике Српске, 2008.
10. Mustakis Futous: German Tracey, Securing Europe – Western interventions towards a new secure community, 2009.
11. Поповић Васиљ: Источно питање – историјски преглед борбе око опстанка Османске царевине у Леванту и на Балкану, Службени лист и Балканолошки институт САНУ, Београд, 1996.
12. Silajdzić Haris: Albanija i SAD kroz arhive Vašingtona, Oslobođenje, Sarajevo, 1991.
13. Степић Миломир, Геополитика – идеје, теорије и концепције, Институт за политичке студије, Београд, 2016.
14. Hajperc Martin: Macchiato diplomatija – Kosovo mrtvi ugao Evrope, Albatros plus, Beograd, 2017.
15. Шушић Славољуб: Геополитички кошмар Бакана, Војноиздавачки завод, Београд, 2004.
16. Yesson Eric: Sending Credible Signals NATO’s Role in Stabilizing Balkan Conflicts. Brussels: NATO/ EAPPC Fellowship, Final Report, 2003.