ТЕРИТОРИЈАЛНО И ГЕОПОЛИТИЧКО У СРПСКОМ НАЦИОНАЛНОМ ИНТЕРЕСУ

Др Миломир Степић, заменик председника Управног одбора

Сажетак

Теоријско и практично поимање значаја простора кретало се између две крајности – од дуготрајне физичкогеографско-детерминистичке апсолутизације до нихилистичког приступа у савременој технолошко-детерминистичкој епохи. Иако je његова улога трансформисана, простор je остао један од кључних чинилаца моћи. Будући да српски простор има највећу површину и ванредно важан геополитички положaj, он би могао да представља стратешки важну српску компаративну предност на Балкану и полазиште у реализацији националних интереса. Да би се српски национални интерес територијализовао интегрално, неопходно je вратити у употребу појам српске земље који je потиснут после 1918. године. Актуелизација тог појма има смисла јер од 1990-их година траје процес нове балканизације. Њен циљ je успостављање вештачке и орочене (псеудо)равнотеже на глобално важном југоистоку Европе, и то стварањем такве политичко-територијалне структуре коja ћe подразумевати насилно сузбијање просторне димензије потенцијално важне српске улоге у будућим евроазијским геополитичким сучељавањима.

Референце

1. Базић, Јован (2003), Српско питање – политичке концепције решавања српског националног питања, ЈП Службени лист Србије и Црне Горе, Београд.
2. Бжежински, Збигњев, Велика шаховска табла, ЦИД, Под­горица; Романов, Бања Лука.
3. Grossouvre, Henri de (2002), Paris Berlin Moscou: la voie de l ’indépendence et de la paix, L’Age d’Homme, Paris.
4. Grossouvre, Henri de (2004), Paris, Berlin, Moscow: Prospects for Euroasian Cooperation, World Affairs, 8, No 1, Jan-Mar. 2004.
5. Дугин, Александар (2004), Основи геополитике I, Екопрес, Зрењанин.
6. Дугин, Александар (2004), Основи геополитике II, Екопрес, Зрењанин.
7. Кисинџер, Хенри (2003), Да ли је Америци потребна спољна политика – у сусрет дипломатији XXI века, БМГ, Београд.
8. Кнежевић, Милош (1997), Косово u Метохија – сценарији будућности, “Косово и Метохија – изазови и одговори”, Ин­ститут за геополитичке студије, Београд.
9. Кнежевић, Милош (1999), Крстарећа демократија, ДП “Ђуро Салај”, Београд.
10. Крстић, Бранислав (1994), Косово између историјског и етничког права, Кућа Вид, Београд.
11. Оцић, Часлав (2003), Увод у региономику, Знамен, Београд.
12. Петковић, Ранко (1996), XXвек на Балкану –  Версај – Јалта – Дејтон, НИУ Службени лист СРЈ, Београд.
13. Печујлић, Мирослав (2002), Глобализација: два лика света, Гутенбергова Галаксија, Београд.
14. Сак, Роберт Давид, (1994), Концепт простора у друштвеној мисли, “Економика”, бр. 4-6/1994, Економика, Београд.
15. Симић, Драган (1999), Поредак света, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
16. Степић, Миломир (2001), У вртлогу балканизације – политичко-географски положај и фрагментираност српских земаља, Службени лист СРЈ; Институт за геополитичке студиje, Београд.
17. Степић, Миломир (2004), Српско питање – геополитичко питање, Јантар-група, Београд.
18. Степић, Миломир (2004), Демографски елементи кључних геополитичких теорија, “Демографија”, књ. 1, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд.
19. Ћосић, Добрица (2004), Косово, Новости, Београд.
20. Fukuyama, Francis (1992), The End of History and the Last Man, Free Press, New York.
21. Харви, Давид (1994), Простор и моћ, “Економика”, бр. 46/1994, Економика, Београд.