ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА НА РАЗМЕЂУ 20. И 21. ВЕКА

Милинко Врачар

Јованка Шарановић

Сажетак

Настанак нових теорија о рату или адаптација старих уобичајена је пракса како би се објасниле значајне промене карактеристика оружаних сукоба у одређеним историјским периодима. Тиме је трансформација рата на прелазу два века потврда овакве праксе с обзиром на појаву нових теорија попут „нетројствени рат“, „нови ратови“, „ратови четврте генерације“ или „хибридно ратовање“. Међутим, и многе друге теорије су коришћене са истом намером јер, условно речено, друга половина 20. века представља период револуционарних промена у свим сферама друштвеног живота, укључујући и војну. Под утицајем тих промена трансформација рата добија замах успостављањем биполарног глобалног поретка и одвијањем хладног надметања супер сила. Овај период се, условно, може одредити као прва фаза промене карактеристика оружаних сукоба након завршетка Другог светског рата. Током униполарног и почетком мултиполарног периода међународних односа трансформација рата пролази кроз наредне две фазе одвијања. Разматрајући битне промене карактеристика оружаних сукоба током наведених периода аутори настоје да идентификују најзначајније факторе који су до тих промена довели.

Референце

1. Дугин Александр, Савин Леонид, Мрежни ратови, Авала прес, Београд, 2018.
2. Килибарда Зоран, Младеновић Мирослав, Ајзенхамер Владимир, Геополитичке перспективе савременог света, Факултет безбдности, Београд, 2014.
3. Клаузевиц Карл фон, О рату, Војно дело, Београд, 1951.
4. Микић Слободан Б., О рату, Друго издање, Прометеј, Нови Сад, 2006.
5. Мирковић Тодор, Стратегије и доктрине суперсила и блокова, ВИЗ, Београд, 2003.
6. Старчевић Срђан В., Благојевић Срђан, „Кревелдов спор са Клаузевицем – да ли је смисао рата политички?“, Српска политичка мисао, бр. 2/2017, Институт за политичке студије, Београд, стр. 117-134.
7. Степић Миломир, Геополитика: Идеје, теорије, концепције, Институт за политичке студије, Београд, 2016.
8. Степић Миломир, „Геополитичност ширења Европске уније и положај Србије“, Српска политичка мисао, бр. 1/2010, Институт за политичке студије, Београд, стр. 17-42.
9. Степић Миломир, „Исламски Hеartlаnd“, Српска политичка мисао, бр. 1/2017, Институт за политичке студије, Београд, стр. 57-80.
10. Ambrożek Mateusz, „Pękanie Rimlandu” jako sposób rywalizacji hegemonicznej, Internet, http://geopolityka.net/mateusz-ambrozek-pekanie-rimlandu-jako-sposob-rywalizacji-hegemonicznej/, 02/11/2017.
11. Arreguín-Toft Ivan: “How the Weak Win Wars – A Theory of Asymmetric Conflict”, International Security, Vol. 26, No. 1, Summer 2001, стр. 93-128.
12. Bžežinski Zbignjev, Velika šahovska tabla, CID, Podgorica; Romanov, Banja Luka, 2001.
13. Chapman Gary, An Introduction to the Revolution in Military Affairs, XV Amaldi Conference on Problems in Global Security, Helsinki, Finland, September 2003, Internet, http://www.lincei.it/rapporti/amaldi/papers/XV-Chapman.pdf, 03/11/2017.
14. Cordesman Anthony H., 21st Century Conflict: From “Revolution in Military Affairs” (RMA) to “Revolution in Civil-Military Affairs” (RCMA), Center for Strategic and International Studies, July 2, 2015, Intrenet, https://csis-prod.s3.amazonaws.com/s3fspublic/legacy_files/files/publication/150702_Speech_RMA_RCMA_Rev_in_Mil_Affairs.pdf, приступљено: 03/11/2017.
15. Echevarria Antulio J. II, Operating in the Gray Zone An Alternative: Paradigm for US Military Strategy, Strategic Studies Institute and U.S. Army War College Press, 2016.
16. Hoffman Frank G., Conflict in the 21st Century – The Rise of Hybrid Wars, Potomac Institute for Policy Studies, Arlington, Virginia, December 2007.
17. Hybrid warfare: A new phenomenon in Europe‘s security environment, Jagello 2000 for NATO Information Centre in Prague, 2015.
18. Hybrid War – Hybrid Response, NATO Review Magazine, Internet, http://www.nato.int/docu/review/2014/russia-ukraine-nato-crisis/Russia-Ukraine-crisis-war/EN/index.htm, 17/12/2017.
19. Kaldor Meri, Novi stari ratovi – organizovano nasilje u globalizovanoj eri, Beogradski put, Beograd, 2005.
20. Kegley Charles William, Blanton Shannon Lisey, World Politics: Trend and Transformation, 2010–2011 Edition, Wadsworth, Cengage Learning, 2011.
21. Kendra Dupuy et al., Trends in Armed Conflict, 1946–2016, Conflict Trends 02, Peace Research Institute Oslo, Norway, 2017.
22. Kreveld Martin van, Transformacija rata, JP Službeni glasnik, Fakultet bezbednosti, Beograd, 2010.
23. Lind William S. et al, The Changing Face of War: Into the Fourth Generation, Marine Corps Gazette, Octоbar 1989.
24. Lowe Karl, “Hybrid War in Vietnam”, in: Hybrid Warfare: Fighting Complex Opponents from the Ancient World to the Present (eds.Williamson Murray, Peter R. Mansoor), Cambridge University Press, 2012.
25. Luis Bernard, Kriza islama, Čarobna knjiga, Beograd, 2004.
26. Mattis James N., Hoffman Frank G., “Future Warfare: The Rise of Hybrid Wars”, U.S. Naval Institute, Proceedings Magazine, Issue: November 2005, Vol. 132/11/1,233.
27. Miršajmer Džon, Tragedija politike velikih sila, Izmenjeno i dopunjeno izdanje, Čigoja štampa, Beograd, 2017.
28. Mumford Andrew, Proxy Warfare, Polity Press, Cambridge, UK, 2013.
29. Naj Džozef S., Paradoks američke moći: Zašto jedina supersila ne može sama, BMG, Beograd, 2004.
30. Racz Andras, Russia’s in Hybrid War in Ukraine:Breaking the Enemy’s Ability to Resist, The Finnish Institute of International Affairs, Helsinki, FIIA Report 43, 2015.
31. Reichborn-Kjennerud Erik, Cullen Patric, What is Hybrid Warfare?, Policy Brief 1/2016, Norwegian Institute of International Affairs, 2016.
32. Sejdžmen Mark, Terorističke mreže, Udruženje diplomaca Centra „Džordž K. Maršal“, Beograd, 2006.
33. Spykman Nicholas, The Geography of the Peace, Brace & Co, New York, 1944.
34. Strachan Hew, The Changing Character of War, Europaeum, Oxford, UK, 2007.
35. Trifunović Darko, Stojaković Goran, Vračar Milinko, Terorizam i vehabizam, IP Filip Višnjić, Beograd, 2011.
36. Trinquier Roger, Modern Warfare: A French View of Counterinsurgency, Praeger Security International, 2006.