УЛОГА ЕЛИТА ЗНАЊА У РАЗВОЈУ ТРАНСГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ И КУЛТУРЕ МИРА НА БАЛКАНУ

Драгана Љ. Митровић

Дуња Величковић

Љубиша Митовић

Сажетак

Савремени Балкан још увек је простор недовршеног мира. Његова пацификација и развој зависе од бржег процеса регионализације и глобализације, али и промене стратегије транзиције и отварање према елитама знања као актерима привредног, друштвеног и културног развоја земаља овог региона. Досадашњи токови у евроинтеграцијским процесима претежно су диктирани геостратешким интересима, али не и развојним циљевима. У раду се разматрају актери трансграничне сарадње на Балкану, са посебним освртом на улогу елите знања и нове дијаспоре у регионалном развоју и афирмацији културе мира на овом трусном геополитичком простору. У фокусу је проблематизација тезе о улози нове интелектуалне дијаспоре са Балкана, која је интегрални део глобалних транснационалних актера друштвених промена у савремености и чији когнитивни, иновативни и социјални капитал – кроз процес повратне мобилности (циркуларних миграција елита знања) може допринети бржем локалном, националном и регионалном развоју. У прилогу се указује на висок креативно-иновациони потенцијал нове балканске дијаспоре, оличен у елитама знања, иноватора, менаџера, предузетника у свету а који новом мудром политиком номенклатура у региону може бити укључен у програм партнерства за локални, национални и регионални развој. То захтева редефинисање владајуће стратегије зависне модернизације и компрадорског управљања развојем и заснивање нове аутономне политике друштвеног развоја ослоњен на домаћу памет („наше а светскоˮ) на интензивно унутаррегионално повезивање/интеграцију и реактуелизацију вредности лозинке „Балкан – балканским народима!ˮ. Социолошка истраживања спроведена у последњих двадесетак година показују спорост у процесима прекограничне сарадње у региону, још увек висок степен размене са земљама изван региона, а идентитетска перцепција студентске популације фокусирана је на националним или европским вредностима, док је регионална запостављена. Време је за промену ових приоритета у идентификацији које ће бити повезано и са реалним процесима прекограничне сарадње и јачања разумевања и културе мира на Балкану.

Референце

• Grečić, Vladimir. 2010. Naučna dijaspora. Beograd: Institut za međunarodnu privredu i politiku.
• Grečić, Vladimir. 2019. Stvaralačka inteligencija u rasejanju. Novi Sad: Matica Srpska.
• Grupa autora. 2010. Globalni problemi savremenosti. Moskva: Moskovski državni institut za međunarodne odnose.
• Ivković, Miomir. 2003. Sociologija obrazovanja 1. Niš: Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu.
• Mitrović, Dragana. 2021. Kreativnost u pokretu (globalizacija, seoba elita znanja i nove kolonije dijaspore). Beograd: Čigoja štampa.
• Mitrović, Ljubiša. 2006. Balkanska raskrišća i alternative. Niš: Centar za balkanske studije.
• Mitrović, Ljubiša. 2022. Demografska obnova Srbije – nacionalno i razvojno pitanje. Niš: Ogranak SANU u Nišu i Centar za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu.
• Mitrović, Ljubiša. 2022. Sociološke marginalije na savremene teme II. Novi Sad: Prometej.
• Stojanović, Svetozar. 2000. „Humanik.ˮ Sociološki pregled br. 3-4: 9.
• Valernštajn, Imanuel. 2005.  Posle liberalizma. Beograd: Službeni glasnik.
• Zaharija, Farid. 2009. Post Američki svet. Beograd: Heliks.