УЛОГА СТАНДАРДА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У УРЕЂИВАЊУ И ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Драган Јовашевић

Сажетак

Економски и привредни развој последњих деценија као и убрзана индустријализација и техничко технолошки напредак уз примену нових технологија и повезивање свих земаља у европске и светске економске, привредне, саобраћајне и друге токове заснованим, у првом реду, на достигнућима технике и науке довео је до одређеног степена и нивоа загађености основних природних ресурса живог света. То је наметнуло потребу да сва ова збивања и промене морају бити обухваћене и садржајем одређеног система правних норми као дела укупног друштвеног система. Тај би систем правних норми утврдио услове, начин, поступке и критеријуме за коришћење нових техно­логија без чега нема привредног и друштвеног развоја сваке поједине земље, као и напретка целог човечанства, али који би довео до смањења или ограничења облика и видова загађења или угрожавања животне средине у целини или појединих њених сегмената, односно који би довео до ‘’одрживог развоја’’. Управо због великог значаја уређивања, унапређења и заштите животне средине у целости или појединих њених сегмената: воде, ваздуха, земљишта, флоре и фауне и међународна заједница је путем више универзалних (под окриљем ОУН) или регионалних (Савет Европе и Европска унија) правних аката поставила правне стандарде у овој области које су поједине земље, па тако и наша земља, дужне да инплементирају у своје национално законодавство као један од атри­бута правне државе. То је основа за одређење Србије као државе у којој се чврсто штити принцип одрживог развоја. Управо о овим правним стандардима које је и наша држава инплементирала током 2005. године доношењем новог ‘’еколошког’’законодавства.

Референце