Изабери језик:
Тема броја

КРИТИКА НЕОЛИБЕРАЛИЗМА И ТЕОРИЈЕ ЉУДСКИХ ПРАВА

УНИВЕРЗАЛИЗАЦИЈА И/ИЛИ ИДЕОЛОГИЗАЦИЈА ЉУДСКИХ ПРАВА?

Сажетак

У овом раду аутори анализирају преображаје људских права у савременом друштву, који представљају последицу испреплетаности права и морала. Људска права, која су израсла из племените идеје природних права, данас све више постају средство вођења светске политике, са скривеним тоталитарним тенденцијама. Под изговором универзализације људских права и ширења концепта „добре владавине“ води се највећи број ратова данашњице. Идеолошки карактер људских права, који се огледа у једносмерном разумевању и ширењу идеје „доброг“ живота, je потпуно приметан, а понекад и огољен. Након анализе и критике неселективног преузимања и вредносног пуњења појма људских права у Уставу Републике Србије, аутори заступају становиште моралног (вредносног) релативизма у односу на људска пра­ва, које би најбоље одговарало савременим плуралистичким друштвима.

кључне речи:

Референце

    1. Аврамовић, Д., „Кад ванредно стање постаје редовно – Америка после 11. септембра 2001. као парадигма“, Правни живот, 14/2008.
    2. Аврамовић, Д., ,,’Омекшавањем права’ ка међународној владавини права“, Српска политичка мисао, 2/2011.
    3. Archibugi, D., “The Politics of Cosmopolitical Democ­racy”, Governing for the Environment, (ed. Gleeson, B., Low, N.), New York, 2001.
    4. Бекер, В., “Правна држава и људска права”, Политичка мисао, 34, 1997/4.
    5. Бернс, С. Д., Политички идеали, Београд, 1937.
    6. Bingham, T., The Rule of Law, London, 2011.
    7. Браунли, J., „Политика људских права у односу на владавину права“, Анали Правног факултета у Београду 4/2009.
    8. Ван Акен, А., „Вагање људских права – уставно тумачење у међу народном праву“, Анали Правног факул­тета у Београду, 4/2009.
    9. Волин, Ш., Политика и визија, Београд, 2007.
    10. Волцер, М., “Злочин агресивног рата”, Морал и прљаве руке, Београд, 2010.
    11. Волцер, М., “Нација и универзум”, Морал и прљаве ру­ке, Београд, 2010.
    12. Вотсон, А., Правни транспланти – приступ упоредном праву, Београд, 2000.
    13. Донели, Ј., „Људска права као природна права“, Правни живот, 12/1996.
    14. Дузинас, К., Људска права и империја, Београд, 2009.
    15. Ђурковић, М., Поредак, морал и људска права, Београд, 2001.
    16. Ђуровић, Д., „Однос унутрашњег и међународног пра­ва у правном поретку Републике Србије“, Анали Правног факултета у Београду, 2/2009.
    17. Игњатијеф, М., Људска права као политика и идолопо­клонство, Београд, 2006.
    18. Јеринг, Р, Циљ у праву, Подгорица, 1998.
    19. Јовановић, М., Крстић, И., „Људска права у XXI веку: између кризе и новог почетка“, Анали Правног фа­култета у Београду, 4/2009.
    20. Карбоније. Ж., Правна социологија, Сремски Карловци Нови Сад Титоград, 1992.
    21. Kinley, D., “The universalizing of human rights and eco­nomic globalization”, Globalisation and the Rule of Law (ed. Zifcak, S.), London New York, 2005.
    22. Kinley, D., “Human Rights, Globalization and The Rule of Law: Friends, Foes or Family?”, UCLA Journal of Inter­national Law & Foreign Affairs, 239, 2002.
    23. Људска права у Србији 2007, Београдски центар за људска права, Београд, 2008.
    24. Људска права у Србији 2009, Београдски центар за људска права, Београд, 2010.
    25. MacIntyre, A., After Virtue A Study in Moral Theory, In­diana, 2007.
    26. Марковић, Ч., Југовић, С., „Специјализовани омбудсмани у Републици Србији“, НБП журнал за кримина­листику и право, 1/2012.
    27. Marković, R., „Republic of Serbia Constitution of 2006 A Critical Review“, Annals of the Faculty of Law in Bel­grade Belgrade Law Review, 2007.
    28. Минклер, Х., ИмперијеЛогика владавине светом од старог Рима до Сједињених Држава, Београд, 2009.
    29. Паиц, З., Политика идентитета: култура као нова идеологија, Загреб, 2005.
    30. Пајванчић, М., „Контраверзе уставног оквира заштите људских права“, Уставне и међународноправне гаранције људских права, (ур. 3. Радивојевић), Ниш, 2008.
    31. Петров, В., „Устав и људска права данас – јесу ли људска права најважнији део устава?, Уставне и међународноправне гаранције људских права, (ур. Радивојевић, З.), Ниш, 2008.
    32. Raz, J., The Morality of Freedom, Oxford, 1986.
    33. Raz, J., „Human Rights in the Emerging World Order“, Transnational Legal Theory, 1/2010.
    34. Robinson, F., „Globalizing Liberalism? Morality and legiti­macy in a liberal global order“, Politics and Globaliza­tion, (ed. Shaw, M.), London New York, 1999.
    35. Ролс, Џ., Право народа, Београд, 2003.
    36. Rosenfeld, M., “The Rule of Law, and the Legitimacy of Constitutional Democracy”, Cardozo Law School, Jacob Burns Institute for Advanced Legal Studies, March 2001, Working Paper Series, No. 36.
    37. Симовић, Д., „Људска права у Уставу Србије од 2006. критичка анализа“, Уставне и међународноправне гаранције људских права, (ур. Радивојевић, З.), Ниш, 2008.
    38. Симовић, Д., „Писани и живи устав за време важења Устава Републике Србије из 1990.“, Два века српске уставности, (ур. А. Фира, Р Марковић), Београд, 2010.
    39. Harman, G., “Moral Relativism”, Moral Relativism and Moral Objectivity, (ed. Harman, G., Thomson, J.), Ox­ford, 1996.
    40. Хелд, Д., Демократија и глобални поредак, Београд, 1997.
периодика Национални интерес 2/2012 УДК 342.7 199-220