УСКЛАЂЕНОСТ СТРАТЕГИЈЕ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ СА ПОЛИТИКОМ ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Дејан Михајловић

Зоран Обрадовић

Сажетак

Аутори разматрају преглед досадашњих партиципација Републике Србије у оквиру војно безбедносних савеза, односно одлука да се истима не прикључује. На основу става да се од 2007. године Србија декларише као војно неутрална, по чему је изузимајући Републику Босну и Херцеговину, јединствена држава на Балкану, као и због сталних најава њеног државног руководства о непромењивости те политике, аутори критички разматрају оправданост овакве одлуке. Анализом тренутне геополитичке и геостратешке ситуације Републике Србије настоји се дати одговор на питање да ли је прокламована политика војне неутралности у складу са адекватним одговорима на актуелне изазове, претње и ризике, односно да ли је Стратегија националне безбедности Р. Србије из 2019. године прилагођена реалној безбедносној ситуацији. Посебан сегмент рада представља пројекција спољне политике у случају приступања неком војно – политичком савезу. Применом SWOT анализе аутори додатно доводе у питање политику војне неутралности државе. На крају рада дат је конкретан предлог у ком правцу би се могла усмеравати безбедносна и одбрамбена политика Републике Србије када се има у виду пројекција догађаја на глобалном и регионалном безбедносно-политичком плану.

Референце

• Булатовић Момир ,,Говор председника Савезне владе Савезне Републике Југославије поводом приступања СРЈ савезу Русије и Белоруције“. У Спољна политика Србије – стратегија и документи,  (уредници Наташа Драгојловић, Станислав Сретеновић, Драган Ђукановић и Драган Живојиновић),Европски покрет у Србији, Београд, 2011, 284-286,
• Вукадиновић Горан и Шнајдербек Бојан, ,,Најважнији безбедносно ограничавајући споразуми Република Србије“,  Војно дело , Београд, бр.6/2017, 122-138,
• Лаковић Иван, ,,Војни односи Југославије и САД 1948-1961. године“ Докторска дисертација Филозофски факултет, 2012
• Љубичић Никола, Општенародна одрбана стратегија мира, Војноиздавачки завод, Београд,1981,
• Јончић, Милош ,,Генеза неутралности у изворима међународног права“ у зборнику:Утицај војне неутралности Србије на безбедност и стабилност у Европи(приредио:Срђан Кораћ) Институт за међународну политику и и привреду HannsSeidelStiftung – Канцеларија за Србију и Црну Гору, Београд, 2016, 11-19,
• Митар Ковач ,, Стратешки аспекти војне неутралности Републике Србије“, у
• зборнику: СОРЛОГ 2015- шест деценија Школе националне одрбане: Корени раскршће и персективе, Школа националне одрбане  Медија центар одбрана, Београд, 2015, 45-78,
• Игор Новаковић, Стална неутачлност у  Европу у постхалдноратовксом периоду. Институт  за европске студије, Београд, 2019,
• Павловић, Стеван К. Историја Балкана. Клио, Београд. 2001
• Симић, Јасминка ,, НАТО пред изазовима 21. века“ .Међународни послови, Београд бр.4/2009, 387-426,
• Симовиић, Милосав Копнена зона безбедности-пре и после оружаног сукоба. Медија центар Одбрана, Београд, 2017,
• Бранислав Трифуновић, ,,Ограничења Војне неутралности Србије“, у Утицај војне неутралности Србије на безбдност и стабилност Европе  (приредио Срђан Кораћ ) Институт за међународну политику и привреду и HannsSeidelStiftung – Канцеларија за Србију и Црну Гору, Београд, 2016, 49-57,
• Салонијус- Пастернак, Чарли ,, Од тампон зоне до чланице ЕУ“. У Неутралност у 21. веку поуке за Србију, (приредио Игор Новаковић), Центар за међународне после и безбедност и ISACFond, Београд,  2013, 53-57
• Dejan Stojkovic and  Miroslav Glisic ,, Seribian Military Neutrality: Is it Economically Benefical ?” , Defence and Peace  Economics , London,  vol.2 2018  (2018),  46-59,
• Стратегија националне безбедности, децембар 2019, Службени гласник РС 94/2019.
• Резолуција Народне скупштине Републике Србије о суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка, децамбар 2007. године.