УСТАВНОПРАВНИ ОСВРТ НА ТЕОРИЈУ И ПОЈАВНЕ ОБЛИКЕ ЕЛИТИЗМА И ПОПУЛИЗМА У СРБИЈИ

Слободан П. Орловић

Сажетак

Република Србија има Устав који садржи многа начела ли­берализма али који није у пракси потпуно остварен. Уставна пројекција либералног друштва није довољна да би се реално оживела либерална демократија па тако ни основна начела која се тичу сваког појединца слобода и једнакост, на пример. За либералну демократију је потребно време и то није упитно. Али за тај ниво демократије, либералну демократију задовољних грађана, неопходно је и својство, квалитет оних који управљају, воде државу, као и остварив план и метод, идеологија, којег се управљачка елита придржава. Пренето на терминологију овог рада, политичка елита је та која доноси одлуке који се тичу свих грађана Србије, и она мора бити елитна, најбоља, да би те одлуке биле плодотворне за све. Управљање државом је, само по себи, сложен посао. Вођење државе која из нижег нивоа капитализма (либерализма) треба да прерасте у виши, у либералну демократију, још је сложеније, а када је Србија у питању, због посебних спољних и унутрашњих питања, вршити власт је посебно захтевно. Политичка елита, дакле, има либерални уставни основ по којем доноси одлуке и предузима мере власти, али са друге стане, има либерално неразвијено друштво, без ауторитета институција и по разном основу деградираног грађанина. Тај јаз између прописаног и оствареног либерализма и демократије, политичка елита покушава да превазиђе популизмом. Али на дуге стазе, популистичка политика није пут у либералну демократију и остварење слободе и једнакости свих.

Референце

1. Антонић, С., Јовановић, М., Маринковић, Д., Србија између популизма и де­мократије – политички процеси у Србији 1990-1993, Београд 1993.
2. Жубринић, Д., Марксизам и теорије елита, Загреб 1975.
3. Лаш, К., Побуна елита и издаја демократије, Нови Сад 1996.
4. Марковић, Д. Ж., „Планетарне тенденције демократизације“, Српска политичка мисао 4/2009.
5. Маса у социолошкој теорији (редактор М. Станковић), Београд: Филозофски факултет Институт за социолошка истраживања, 1977.
6. Матић, М., О српском политичком обрасцу, Београд 2000.
7. Матић, М., Либерализам, популизам, демократија, Београд 2002.
8. Милс, Р., Елита власти, Београд 1998.
9. Pareto, V., Sociological Writings, New York 1966.
10. Parry, G., Political Elites, London 1970.
11. Стојановић, Ђ., Гавриловић, Д., „Од модерне парадигме вођства ка пост-модерној парадигми вођства“, Српска политичка мисао 1/2011
12. Суботић, Д., „Корпоративни односи с јавношћу у институцијама (нео)либералне и социјалне државе“, Српска политичка мисао 3/2010.
13. Трговчевић, Љ., Планирана елита, Београд 2003.
14. Шумпетер, Ј., Капитализам, социјализам и демократија, Београд 1960.
15. Cambridge Dictionary Online: Free English Dictionary.
16. Декларација о независности од 1776.
17. Декларација о правима човека и грађанина од 1789.
18. Лист Самоуправа од 8. јануара 1881.
19. Радикалски устав од 1888.
20. Устав Србије од 1990.
21. Устав Србије од 2006.