СРБИЈА У ВРТЛОГУ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ - глобални и локални чиниоци -
УТИЦАЈ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ НА ЗЕМЉЕ У ТРАНЗИЦИЈИ – ЧЛАНИЦЕ ЕУ
Сажетак
У 2009. години навршило се две деценије од пада Берлинског зида и почетка транзиције бивших социјалистичких земаља. За већину ових земаља транзициони ход по мукама није био лак, али су 2004. и 2007. године, неке од најуспешнијих земаља постале чланице Европске уније. То је потврда да су ове земље, за релативно кратко време, успеле да се прилагоде захтевима и критеријумима Европске уније. Приступање ЕУ, је „преко ноћи“ значајно поправило стандард већине становника ових новопримљених чланица. Славље и опијеност чињеницом да припадају заједници европских демократских народа је делимично спласнуло, када се схватило да чланство у ЕУ, осим значајних предности, подразумева и велика одрицања. Долазак страног капитала је донео и другачија правила понашања. Транзиција је за кратко време довела до оштре поларизације, на мали број веома богатих и врло моћних појединаца и већи број пауперизованих грађана, који су напорно радили да би задржали радно место и пристојна примања. У екстремно лошем положају су се нашли транзициони “губитници”, који су изгубили раније позиције и радна места. Динамични развој ових земаља је временом малаксавао, а незадовољство радника је било све гласније. Глобална и веома тешка економска криза, по свој прилици, веома тешко ће погодити ову групацију земаља, што није неочекивано, имајући у виду, да је страни капитал у овима земљама имао кључну улогу у подстицању укупног привредног развоја. С обзиром да се и развијене земље такође налазе у веома озбиљној кризи, сасвим је извесно да ће прилив страног капитала у наредних неколико година бити озбиљно смањен. Осим тога, због политике очувања радних места, компаније из развијенијих земаља ће најпре затварати филијале у другим земљама. Да је криза у овим земљама стварност, потврђују и захтеви за помоћ ММФ-а и Светске банке, који нпр. у случају Мађарске износи чак 26,5 милијарди долара. С обзиром да се и Србија налази у сличној позицији, као и да озбиљно аплицира за чланство у ЕУ, у реферaту ће бити анализирани најважнији аспекти протеклог развоја ових земаља и Србије, последице дејства текуће економске кризе, као и предлози мера за њено ефикасно савладавање.
Референце
