УТИЦАЈ ПОСЛОВНЕ ЕТИКЕ НА ОРГАНИЗАЦИОНО ПОНАШАЊЕ

Владимир Радовановић

Љиљана Савић

Сажетак

Пословна етика чини законодавство које пословни системи себи прописују како би регулисали свој пословни живот и подразумева обавезу да се посао обави на одговарајући начин и одговорност за његово необављање. Пословна етика, данас, све више добија стратегијско значење, јер се у пословним системима стварају управљачки системи засновани на етичким принципима који им омогућавају да квалитетно и потпуно одговоре на интерне и екстерне захтеве који се од њих траже. Све више су успешни они пословни системи који не одвајају етичност од профитабилности већ их успешно инкорпорирају у своj пословн живот. Пословна етика као облик примењене етике, један од вечних оријентира филозофије рада, преко појединачних делатности мора промишљати хуманистичко и друштвено остваривање човека и моралност пословања. Пословној етици рад је генеричко обележје, јер је пословање које се заснива на раду носилац целокупног друштва и живота у њему. Морал је облик друштвене свести произведен деловањем објективних закона друштвеног развитка. Он представља свест људи у одређивању добра и зла. Етика као наука о моралу сматра да без усвајања моралности не би било стабилног друштва у коме би пословање или ма која друга реална, производна делатност могле да се одвијају у релативном миру и сигурности. Моралност покрива све људске радње, од којих су неке морално дозвољене, неке морално обавезне или морално забрањене. Нешто је морално исправно или погрешно у зависности од последица које произилазе из таквог понашања. Циљ овог рада је да се укаже на значај етике и етичких принципа, који се све више у глобалној економији, морају уграђивати у управљачким системима свих привредних субјеката без обзира на њихову, делатност, величину, стил лидерства и број запослених, као насушно средство за остваривање пројектованих стратегијских пословних циљева. У раду је коришћена метода дедукције где се из једног општег става о значају и улози пословне етике у све­ту рада и привређивања дошло до појединачног ста­ва о разматрања у пословне етике на нивоу пословног система као субјекта и носиоца друштвеног стваралаштва и профитабилности, стављајући у први план улогу и значај људских ресурсурса и њихово понашање као носиоце свеукупне ефикасности и ефективности у пословању.

Референце

1. Јанићијевић, Н.: „Организационо понашање“, Дата статус, Београд 2008.
2. Петковић, М.: „Организационо понашање“, Економски факултет, Београд, 2003.
3. Радовановић, В.: „Организационо понашање“, „МСТ-Гајић“, Бео­град, 2011.
4. Рајкас, С.: „Увод у пословну етику“, Београд, 2002.
5. Ричард, Џ.: „Пословна етика“, Филип Вишњић, Београд 2003.
6. Суботић, Д.: „Пословна етика и вештине комуницирања“, КИЗ-Центар, Београд, 2007.
7. www.economist.com
8. Трифуновић, С.: „Пословна етика“, М-граф, Трстеник, 2005.
9. Ћамиловић С.,Вујић В.: “Основе менаџмента људских ресурса“, Текон Београд, 2007.
10. Тоringten, D., Hal L., Tejlor: „Менаџмент људских ресурса“. Дата Статус, Београд, 2004.
11. Радовановић, В.: „Менаџмент људских ресурса“, МСТ-Гајић, Београд, 2009.
12. Schermerhom J., Osbom R. “Organizational behavior”, Printed in the USA, 2007.
13. Stephen P. Robbins “Orgаnizational behavior”, second edition, Prentice Hall, USA, 2003.
14. Стојановић, Ђ. Гавриловић, Д. „Од модерне парадигме вођства ка пост-модерној парадигми вођства“., Српска политичка мисао, бр.1. 2011.