УТИЦАЈ ПРАВОСЛАВЉА НА ДРЖАВНУ ПОЛИТИКУ: ПРИМЕР СРБИЈЕ НЕМАЊИЋА И РУСИЈЕ РОМАНОВИХ

Љупка Катана

Сажетак

Предмет рада јесте aнализа утицаја који је имала религија на владаре током, српске средњовековне историје, првенствено, и руске предреволуционарне, а кроз сагледавање домена православне хришћанске религије на правац њиховe владавине. Сви владари, кроз историју, од како је света и века, настојали су чинити политичке потезе које су ипак – у њихову корист. Ретки изузетни појединци, сагледавали су као примарне циљеве, општу добробит народа који воде, односно чији су владари. Циљ рада је објаснити смисао појединих поступака владара које су чинили за време владавине. Методе које се користе у овом раду су упоредно-историјска, као и херменеутичка метода, присутна у свакој интерпретацији теолошко-религијских истраживања, у сфери друштвених наука.

Референце

• Билингтон, Џејмс, Икона и секира, Београд 1988.
• Волш, Нил Доналд (Neale D. Walsch), Разговори с Богом, књига 2, Leo Commerce, 2006, стр. 134, 176.
• Живковић Гордана, Црква и криза политичке заједнице, Центар за хришћанске студије Верско-добротворно старатељство, Београд, 2006, стр. 23, 64, 93.
• Дагрон, Жилбер, Цар и првосвештеник, Београд 2001, стр. 5, 175.
• Епископ Јефтић Атанасије, Свети Сава – принц и просветитељ, Светигора, Цетиње, 2007, стр. 6, 22.
• Живковић, Тибор, Портрети српских владара (IX–XII век), Београд, 2006.
• Историја српског народа, I‒II, ур. С. Ћирковић, Београд 1981, 1982.
• Мирољуб Јефтић, Од исламске декларације до верског рата у БиХ, Филип Вишњић, Београд, 1993, стр. 108.
• Калић, Јованка, „Претече Жиче: Крунидбена места српских владара“, Европа и Срби. Средњи век, Београд 2006.
• Јеротић, Владета, Хришћанство и ислам (сличности и разлике између Библије и оригиналних места у Курану), Задужбина Владете Јеротића, Београд, 2016. стр. 35, 37.
• Каплан, Мишел, Византија, Београд, 2008.
• Коматина, Ивана, Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века, Београд, 2016.
• Коматина, Предраг, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I, Београд, 2014.
• Крстић Зоран, Православље и модерност, теме практичне теологије, Службени гласник, Београд, 2012.
• Линч, Џозоф, Историја средњовековне цркве, Београд, 1999.
• Милошевић Зоран, Црква, наука и политика, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Источно Сарајево, 2005.
• Оболенски, Димитрије, Шест византијских портрета, Београд, 1991.
• Оболенски, Димитрије, Оти, Роберт, Историја Русије, Београд, 2003.
• Острогорски, Георгије, Историја Византије, Београд, 1959, 512–513, 529.
• Повесть временниых, Москва–Аугбург,
• Перовић Давид, Епископ крушевачки, Владар по образу и по подобију, Свети Стефан Владислав I, Богословље 1(2015)05-18, Београд, стр. 6.
• Петровић, Миодраг, О Законоправилу или Номоканону светога Саве, Београд 1990, 77‒81.
• Пириватрић, Срђан, Манојло I Комнин, „царски сан“ и „самодршци области српског престола“, ЗРВИ 48 (2011) 89–96, 102–103.
• Симеуновић Драган, Теорија политике, I део (практикум), Удружење “Наука и друштво”, Београд, 2002, стр. 163-164, 150.
• Радојчић, Никола, Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве, Глас СКА 179 (1939) 179–258.
• Симеуновић Драган, Увод у политичку теорију, Институт за политичке студије, Београд, 2009, стр. 147.
• Свети Николај Охридски и Жички, О Европи, Петровград, Зрењанин, 2003, стр. 231.
• Свети владика Николај Велимировић, Православље и политика, Хришћанска мисао, Београд, 2003.
• Стефан Првовенчани, Сабрана дела, прир. Љ. Јухас Георгијевска, Т. Јовановић, Београд, 1999.
• Троицки, Сергеј, Црквено-политичка идеологија Светосавске крмчије, Глас САН 212 (1953)155–199;
• „Хиландарска оснивачка повеља Светога Симеона и Светога Саве“, Ђ. Трифуновић, В. Бјелогрлић, И. Брајовић, Осам векова Студенице, ур. епископ жички Стефан, А. Јевтић, Д. Кашић, Београд, 1986.
• com Editors, Mayan Scientific Achievements, Internet, http://www.history.com/topics/ancient-americas/mayan-scientific-achievements06/11/2018