УТИЦАЈ УНУТРАШЊИХ МИГРАЦИЈА НА ДЕМОГРАФСКИ РАЗВИТАК СРБИЈЕ

Др Нада Радушки, заменик председника Научног већа

Сажетак

Миграције становништва на простору Србије саставни су део њене прошлости и садашњости условљене историјским, економским, политичким и бројним другим чиниоцима. У раду се најпре истражују миграције као сложен феномен, затим на основу пописних података промене у кретању мигрантског и аутохтоног становништва, мигрантска популација према врсти миграција, као и њихов утицај на обим, просторну дистрибуцију и основне демографске структуре. Унутрашње миграције и њихов утицај на популациони развитак Србије у другој половини 20. века биле су значајне, подстакнуте убрзаним друштвено-економским развојем и урбанизацијом земље, проузрокујући сасвим нову просторну дистрибуцију становништва. У том периоду најчешће преовлађују миграције село-град, као и пресељавања између градских насеља, али и миграције ка насељима или општинама која су се привредно брже развијале. На тај начин миграције су с једне стране довеле до знатне концентрације становништва Србије на малом простору, а с друге стране до насељске дезинтеграције и пражњења руралних подручја.

Референце

1. Милосављевић Милосав, „Пропаст села кроз призму друштвених девијација“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, 02/2016, стр. 205–229.
2. Петровић Ружа, Миграције у Југославији и етнички аспект, Истраживачко-издавачки центар ССО Србије, Београд, 1987.
3. Радивојевић Биљана, „Економске структуре становништва Србије“, у студији: Становништво  и домаћинства Србије према попису 2002. године (приредио: Горан Пенев) Републички завод ѕа статистику, Институт друштвених наука, Друштво демографа Србије, Београд, 2006, стр. 223–246.
4. Радовановић Милован, „Људске миграције као компонента и чинилац друштвено-историјског и географског процеса“, Гласник српског географског друштва, Бања Лука, 01/1989, стр. 27–36.
5. Радовановић Милован, „Антропогеографске и демографске основе развоја насељености у Србији“, Зборник радова, књига 3 (приредио: Милош Зеремски), Географски институт „Јован Цвијић“, САНУ, Београд, 1991, стр. 57–91.
6. Радушки Нада, Националне мањине у Централној Србији: етничке промене и демографски развој, Институт друштвених наука, Београд, 2007.
7. Радушки Нада, „Пољопривредно становништво“ у студији: Становништво и домаћинства Србије према попису 1991. године, Институт друштвених наука, Републички завод за статистику, Београд, 1995,  стр. 272–277.
8. Радушки Нада, „Миграције село-град и негативне импликације на развој пољопривреде Србије“, у зборнику: Становништво и развој (приредио: Веселин Вукотић), Центар за економска истраживања, Институт друштвених наука, Београд, 2012, стр. 178–185.
9. Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002., Пољопривредно становништво, књига 7, Београд, 2004.
10. Републички завод за статистику, Попис пољопривреде 2012. Пољопривреда у Републици Србији, Београд, 2013.
11. Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинства и станова 2011. у Републици Србији, Миграције, књига 9, Београд, 2013.
12. Стевановић Радослав, „Мигрантско становништво Србије“, у студији: Становништво и домаћинства Србије према попису 2002.године (приредио: Горан Пенев), Републички завод за статистику, Институт друштвених наука, Друштво демографа Србије, 2006, стр. 73–76.
13. Стевановић Радослaв, „Утицај избегличке популације на демографски раст становништва Србије – попис 2002“, у зборнику: Регионални развој и демографски токови балканских земаља (приредио: Љубиша Митровић), Економски факултет, Ниш, 2004, стр. 116–130.
14. Стојановић Бранислав, „Досељавања у Београд“, Погледи на миграције становништва Југославије, Центар за демографска истраживања, Институт друшвених наука, Београд, 1990, стр. 88–103.
15. Цвијић Јован, Балканско полуострво и јужнословенске земље, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1966.
16. Frost J. Frank, “Fallmerayer revisited“, in: Migration in Balkan History (eds. Radovan Samardžić, Dimitrije Đorđević), Department of History, University of California, Santa Barbara, Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, 1989, pp. 113–126.
17. Ravenstein Ernest George, “The Lows of Migration”, Journal of the Statistical Society of London, Royal Statistical Society, V 48, No. 2/1885, pp. 167-227. Internet, http://www.jstor.org.stable/2978181.