УТИЦАЈ ВЕЛИКИХ СИЛА НА НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Сандра Божић

Сажетак

Предмет овога рада односи се на испитивање утицаја великих сила на националне интересе Републике Србије, а ради анализе стратешког окружења која претходи дефинисању стратегије одвраћања у условима војне неутралности. Национални интереси се најбоље разумеју као фундаменталне и трајне потребе, жеље или путокази који помажу одређивању циљева у политици националне безбедности.

Национални интереси и њихова важност се могу категорисати на различите начине и најчешће се разматрају у практичном смислу као егзистенцијални, витални и остали. За Републику Србију и већину српског народа, национални интерес очувања суверености и територијалне независности који је угрожен противправним проглашењем независности АП КиМ, представља највећу претњу слободи и независности као основним националним вредностима. Одбрана АП КиМ и њено очување у уставно-правном поретку Републике Србије је егзистенцијални национални интерес чије остварење захтева ангажовање свих инструмената националне моћи Републике Србије. Негативан утицај на остварење овог интереса долази из спољашњег и унутрашњег окружења. У складу са наведеним, а уважавајући ограничења у захтевима за израду, у раду се тежишно разматра основно питање: како велике силе утичу на егзистенцијални национални интерес Републике Србије?

У теоријско-методолошком приступу коришћена је теоријска анализа појмова национални интереси и вредности, извршена класификација националних интереса на основу модификованих аналитичких приступа и испитан однос утицајa великих сила на егзистенцијални национални интерес Републике Србије. Резултати истраживања указују да, упркос променама у геополитичком окружењу које указују на настанак мултиполарног света, деловање великих сила има претежно негативан утицај на егзистенцијални национални интерес. Таква чињеница захтева трагање за мерама умањења стратешког ризика ради ублажавања и отклањања негативних утицаја дела великих сила и повезивања српских националних интереса са интересима сила које имају позитиван утицај на интересе националне безбедности Републике Србије.

Референце

Bocan‒Harčenko, Aleksandar. 2020. ,,Spoljna politika Rusije i rusko‒srpski odnosi.ˮ Napredak (2): 7‒16.

Bžežinski, Zbignjev. 1999. Velika šahovska tabla. Podgorica: CID.

Vračar, Milinko i Vangel Milkovski. ,,Strategijski pristup Republike Srbije u rešavanju kosovskometohijskog problema.ˮ Nacionalni interes (3): 51‒71.

Dimitrijević, Ivan, i Milan Lipovac. 2017. ,,Nacionalni interesi Republike Srbije: analiza ekspozea mandatara vlade od 2007. do 2017. godine.ˮ Srpska politička misao (3): 71‒97.

Mala politička enciklopedija. 1966. Beograd: Savremena administracija.

Petrović, Dragan, i Dragan Đukanović. 2012. Stubovi spoljne politike Srbije – EU, Rusija, SAD i Kina. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.

Radinović, Radovan. 2019. ,,Srbija u raljama geopolitike.ˮ Politika nacionalne bezbednosti (1): 53‒73.

Rezolucija o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Preuzeto 10.05.2023. http://www.parlament.rs/narodna-skupština.115.html.

Stajić, Ljubomir, i Radoslav Gaćinović. 2007. Uvod u studije bezbednosti. Beograd: Draskar partner.

Stojanović, Stanislav, i Branislav Đorđević. 2017. ,,Svetsko društvo rizika i zaštita nacionalnih interesa Republike Srbije.ˮ Međunarodni problem (69): 465‒482.

Strategiji nacionalne bezbednosti Republike Srbije (94/2019-13)

Frankel, Joseph. 1970. National Interest. New York: Praeger Publishers.

General Affairs and External Relations. 2003. 2518th Council meeting, Luxemburg, 16 June 2003. The Thesaloniki Agenda for the Western Balkans: Mowing towards European Integration

Nuechterlein, Donald E. 1976. “National Interests and Foreign Policy: A Conceptual Framework for Analysis and Decision-Making.ˮ British Journal of International Studies (3): 246‒266.

Roskin, Michael. 1994. National Interest: From Abstr om Abstraction to Strategy. US Army War College Quarterly: Parameters.