УЗРОЦИ И ОКОЛНОСТИ КОЈИ СУ УТИЦАЛИ НА ПРЕДАЈУ ИСТОЧНОГ БАНАТА РУМУНИЈИ ОД СТРАНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА (ЈУГОСЛАВИЈЕ) ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Др Зоран Милошевић, заменик директора

Сажетак

После Првог светског рата очекивања не само Срба, већ и већине осталих народа, била су да Србија добије територије на којима Срби чине етничку већину. Међутим, ова очекивања се нису остварила. Не само да се није формирала Србија у етничким границама, него су неке територије необјашњиво поклоњене другим државама. Једна од таквих територија је источни Банат у коме је, не рачунајући историјске околности, у том моменту постојала српска већина. Истраживачи наводе два разлога зашто је источни Банат додељен Румунији: први разлог јесте несклоност територијалног увећања Србије (мале Русије), без обзира што је Краљевина СХС у преговоре унела победу над Аустро-Угарском и Немачком и савезништво са Великом Британијом, Француском и САД, а други женидба југословенског (српског) престолонаследника Александра Карађорђевића Маријом (Marie von Hohenzollern-Sigmaringen) румунском принцезом немачког порекла, те се у Европи и у самој Румунији створило јавно мњење које је «подразумевало» да зет буде благонаклон према земљи из које долази млада и као гест добре воље одрекне се Баната.

Референце

• Алексић Марко, Банатска кнежевина: Заборављена држава Словена, http://www.rastko.rs/istorija/delo/15427
• Благојевић Ненад, Срби, Банатске игре и Румунија, http://www.carsa.rs/srbi-banatske-igre-rumunija/
• Загорац Ђуро, Краљев дар – Банат, Вечерње новости, 16. јун 2007.
• Ковачев Душан, „Преглед романизације простора Румуније“, у зборнику: Румунија и румунизација Срба, Центар академске речи, Шабац, 2018.
• Мазур Свјатослав, „Румунија – држава – паразит створена по канонима древног Рима“, у зборнику: Румунија и румунизација Срба, Центар академске речи, Шабац, 2018.
• Милошевић Зоран, „Извори румунске политике“, у зборнику: Анатомија румунске политике, приредио Зоран Милошевић, Центар академске речи, Шабац, 2017.
• Савин Милош, Прикључење Војводине Србији и проблем разграничења са Румунијом и Мађарском,https://www.kcns.org.rs/agora/prikljucenje-vojvodine-srbiji-i-problem-razgranicenja-sa-rumunijom-i-madjarskom/
• Турудић Момир, Како је потонула Ада Кале, Атлантида на Дунаву, http://www.carsa.rs/kako-je-potonula-ada-kale-atlantida-na-dunavu/
• Шуљагић Сања, „Поништавање националних идентитета на Балканском полуострву у деветнаестом веку са посебним освртом на Румунију“, у зборнику: Анатомија румунске политике, приредио Зоран Милошевић, Центар академске речи, Шабац, 2017.
• Mitrović Andrej, Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919 – 1920, Institut za zučavanje istorije Vojvodine, Novi Sad, 1975.