ВЕЛИЧИНА, ОБЛИК И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ КАО БИТНИ ЧИНИОЦИ БЕЗБЕДНОСНИХ ИЗАЗОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Дарко Лукић

Сажетак

У раду су разматрани величина, облик и границе као чиниоци безбедности територије Републике Србије. Противправно отцепљење Косова и Метохије представља важан безбедносни изазов који услед промена квалитативних и квантитативних аспекта величине, облика и граница Републике Србије утиче на одбрамбену осетљивост простора. Проблем рада истражен је у војногеографском и политичкогеографском домену. Примењен је аналитички и синтезни приступ у истраживању проблема кроз компарацију територије Републике Србије са претходним државама које су постојале на нашем простору у савременом историјском периоду. Графичко-аналитички метод као општи географски метод примењен је у разматрању квалитативних и квантитативних математичких чинилаца територије. Резултати истраживања показали су да мала величина, неправилан облик и изломљене границе представљају изазов када је реч о организацији одбране територије Републике Србије у миру и рату. У потенцијалном оружаном сукобу или агресији на територију Републике Србије простор као фактор оружане борбе имао би умањен значај за општи успех одбране. У раду су дате препоруке чија би имплементација умањила неповољне геостратешке аспекте величине, облика и граница територије Републике Србије.

Референце

Гајић, Александар Саша. 2020. „Безбедносне стратегије малих држава у савременом свету: Случај Србије.” Политика националне безбедности 11 (19): 63–87.doi:10.22182/pnb.1922020.3

Гаћиновић, Радослав. 2017. „Утицај сецесије Косова и Метохије на националну безбедност Србије.” Политика националне безбедности 7 (2): 69–186. doi:doi.org/10.22182/pnb.22017.4

Гиговић, Љубомир. 2014. Општа војна географија. Београд: Медија центар „Одбрана”.

Гиговић, Љубомир и Драгољуб Секуловић. 2012. Војна географија 1. Београд: Медија центар „Одбрана”.

Грчић, Мирко. 2000. Политичка географија. Београд: Географски факултет.

Лазовић, Момчило и Милинко, Стишовић. 1998. Теорија ратне вештине. Друго измењено и допуњено издање. Београд: Полицијска академија.

Милкић, Ненад, Ана Опачић, и Јован Шарац. 2021. Савремени изазови заштите основних принципа међународног права – Случај „Кошаре.” У тематском зборнику Нато агресија на СРЈ (Републику Србију) – Да се вечно памти, ур. Драган Танчић и Миодраг Гордић, 333–356. Лепосавић: Институт за српску културу Приштина; Београд: Факултет за пословне студије и право Универзитета „Унион – Никола Тесла”.

Мишовић, Слободан. 1999. „Метод војногеографске процене простора.” Војно дело 5–6: 75–98.

Радиновић, Радован. 2017. „Косметско питање и одбрана Србије.” Политика националне безбедности 7 (2): 11–27. doi: https://doi.org/10.22182/pnb.22017

Степић, Миомир. 2020. „Неадекватне границе: Генератор нестабилности постјугословенског Балкана.” Српска политичка мисао 1(67): 13–36. doi:doi.org/10.22182/spm.6712020.1

Спутњик Србија. 2023. „Кијеву ништа није успело: руска војска побољшала положај дуж целе контакт линије.” 14. децембар 2023. https://sputnikportal.rs/20231214/kijevu-nista-nije-uspelo-ruska-vojska-poboljsala-polozaj-duz-cele-kontakt-linije-1165051406.html

Marjanović, Radomir. 1983. Opšta vojna geografija sa Evropskim ratištem. Beograd: Vojno-izdavački zavod.

Pounds, J. G. Norman. 1963. Political Geography. New York: McGraw-Hill Compamny.