ВЕЛИКЕ СИЛЕ, СТАРА СРБИЈА И СПОРАЗУМ У МИРЦШТЕГУ 1903. ГОДИНЕ

Весна С. Зарковић

Сажетак

Нерешена и недоречена питања са Берлинског конгреса још више су продубила кризу у југоисточној Европи која је утицала на Османско царство, али и на балканске државе. Споразум у Мирцштегу из 1903. године може се сматрати наставком Берлинског конгреса, јер је настојао да реши Источно питање и опстанак Османског царства у Европи. Потписан је између Аустроугарске и Русије – двеју сила које су полагале највећа очекивања и права на османско наслеђе и подржан од осталих великих сила. Састанак двојице владара је резултирао покретањем реформне акције у три вилајета – Солунском, Битољском и Косовском. Међутим, искључење територије Старе Србије северно од Шар планине из реформи на изричит захтев Аустроугарске директно је утицало на исход споразума из Мирцштега. Његово формално напуштање уследило је анексијом Босне и Херцеговине, када се Аустроугарска, мимо свих претходних договора и међународног права, једнострано одлучила на овај поступак.

У раду се анализом деловања великих сила, употребом историјског метода и хронолошким следом, указује на најзначајније моменте који су довели до појаве кризе и оружаних сукоба крајем XIX и почетком XX века.

Референце

• Војводић Михаило, „Акција Србије на остваривању реформи у Европској Турској у првој половини 1903. године“, у: Михаило Војводић, Изазови српске спољне политике, Историјски институт, Београд, 2007, стр. 295–313.
• Војводић Михаило, „Аустро–руски споразум 1897. године“, у: Михаило Војводић, Путеви српске дипломатије–огледи о спољној политици Србије у XIX и XX веку, Clio, Београд, 1999, стр. 107–119.
• Војводић Михаило, „Конзуларна конвенција између Краљевине Србије и Турске (1879–1996)“, Вардарски зборник, Српска академија наука и уметности, Београд, бр. 3, 2004, стр. 8–32.
• Војводић Михаило, „‘Плава књига’ о страдањима Срба у Старој Србији“, у: Михаило Војводић, Изазови српске спољне политике (1791–1918). Огледи и расправе, Историјски институт, Београд, 2007, стр. 265–274.
• Гаћиновић Радослав, „Колаборациони однос Ватикана и Аустроугарске у припреми напада на Србију 1914. године“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд,  бр. 02/2014, стр. 55–76.
• Гоцев Димитър, Идеята за автономия като тактика в програмите на национално-освободителното движение в Македония и Одринско (1893–1941), Internet, http://macedonia.kroraina.com/dg/dgoc_3.htm, 19/01/2019.
• Европа и источно питање: (1878–1923): политичке и цивилизацијске промене, (гл. уредник Славенко Терзић), Историјски институт САНУ, Београд, 2001.
• Живковић Марко, Источно питање и Кримски рат, Студентски културни центар, Ниш, 2006.
• Зарковић Весна, Афера у Ибарском Колашину 1901–1902. године, Институт за српску културу Приштина, Лепосавић, 2008.
• Зарковић Весна, „Збор Арбанаса у Пећи 1899. године и његове последице“, Баштина, Институт за српску културу, Приштина, Лепосавић, св. 38/2015, стр. 79–92.
• Зарковић Весна, „Руске дипломате на удару атентатора у Косовском и Битољском вилајету почетком XX века“, Баштина, Институт за српску културу Приштина, Лепосавић, св. 32/2012, стр. 129–144.
• Илић Владимир, Српска четничка акција 1903–1912, Ecolibri, Београд, 2006.
• Историја Османског царства, приредио Робер Мантран, Clio, Београд, 2002.
• Јагодић Милош, „Два извештаја Артура Еванса о Старој Србији из 1883. године“, Мешовита грађа–Miscellanea, Историјски институт, Београд, XXX, 2009, стр. 77–96.
• Јагодић Милош, Српско–албански односи у Косовском вилајету (1878–1912), Завод за уџбенике, Београд, 2009.
• Јовановић Ајзенхамер Наташа, „Поглед на спољнополитичку позицију Немачког царства из угла историје социолошких теорија: Макс Вебер о међународним односима“, Српска политичка мисао, Инситут за политичке студије, Београд, бр. 02/2018, стр. 155–176.
• Јовашевић Драган, „Србија и Хашки трибунал – између права и политике“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 03/2011, стр. 321–347.
• Ковић Милош, Дизраели и источно питање, Clio, Београд, 2018.
• Кумануди Коста, „О политичким реформама у Старој Србији и Маћедонији од проф. Ал. Станојевића“, Српски књижевни гласник, Штампарија Петра Јоцковића, Београд, бр. III /1/1903, стр. 68–75.
• Јелена Лопичић Јанчић, „Конзулат Краљевине Србије у Приштини 1889–1912. године“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 03/2017, стр. 261–278.
• Мартиновић Сретен, „Децембарски и Бечки програм реформи у Турској 1902/1903. године и став Русије према Албанцима“, Обележја, НИРО Јединство, Приштина, бр. 3/1985, стр. 57–75.
• Надовеза Бранко, Србија и Источно питање, Milirex, Београд, 2011.
• Ортајли Илбер, Најдужи век империје, Српска књижевна задруга, Београд, 2004.
• Попов Чедомир, Источно питање и српска револуција: 1804-1918, Српска књижевна задруга, Београд, 2008.
• Поповић Васиљ, Источно питање: историјски преглед борбе око опстанка Османлиjске царевине у Леванту и на Балкану, Службени лист СРЈ, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1996³.
• Пророковић Душан, „Геополитички положај (БЈР) Македоније“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 02/2013, стр. 205–222.
• Пророковић Душан, „Геополитички циљеви великих сила на Балкану уочи Првог светског рата и српско питање“, у: зборнику: Србија и политика великих сила 1914–2014, (приредили Живојин Ђурић и Милош Кнежевић), Институт за политичке студије, Београд, 2014, стр. 61–86.
• Растовић Александар, Велика Британија и Косовски вилајет 1877–1912. године, Завод за уџбенике, Београд, 2015.
• Растовић Александар, Велика Британија и Србија 1878–1889, Службени лист СРЈ, Историјски институт, Београд, 2000.
• Симеуновић Драган, „Милован Миловановић – човек који је створио Балкански савез“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2013, стр. 221–254.
• Станојевић Ал[екса], О политичким реформама у Старој Србији и Маћедонији, Штампарија Доситије Обрадовић, Београд, 1902.
• Терзић Славенко, Стара Србија (XIX–XX век): драма једне цивилизације. Рашка, Косово и Метохија, Скопско–тетовска област, Православна реч, Историјски институт, Нови Сад–Београд, 2012.
• Bidge F. R., Bulen Rodger, The Great Powers and European State System 1814–1914, Pearson Longman, Harlow etc, 2005².
• Gerd Lora, Russian policy on the Orthodox East: The Patriarchate of Constantinople (1878–1914), De Gruyter, Warsaw and Berlin, 2014.
• Malcolm Noel, Kosovo, a short history, Papermac, London, 1998.
• Rogne Schumacher Leslie, “The Eastern Question as a Europe question: Viewing the ascent of ‘Europe’ through the lens of Ottoman decline”, Journal of European Studies, SAGE Publishing, London, vol. 44(1)/2014, стр. 64–80.
• Shaw Stanford J., Kural Shaw Ezel, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey, Vol. II: Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey, 1808-1975, Cambridge University Press, Cambridge, New York, Melbourne, Madrid, Cape Town, Singapore, Sao Paulo, 2005.