СРПСКИ ЧИНИЛАЦ У ИСТОРИЈСКИМ И САВРЕМЕНИМ ДРУШТВЕНИМ ПРОЦЕСИМА
ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И РАЗВОЈ СТРАТЕГИЈЕ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ – ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ
Сажетак
Правци развоја стратегије националне безбедности увек су по правилу усклађени са виталним националним интересима и модерним тековинама друштва, који су прожети савременим изазовима, ризицима и претњама и расположивим инструментима моћи. Свеобухватно увођење вештачке интелигенције у систем функционисања државе кроз различите области примене имаће значајан утицај на будући развој друштва. Методологија и динамика имплементације зависиће свакако од потреба и могућности државе. Циљ овог истраживања је да анализира могућности вештачке интелигенције у домену одбране, актуелизује тему и приближи стручној јавности. Основна теза овог рада говори да је разматрање могућности примене вештачке интелигенције у будућем развоју система националне безбедности потребно дефинисати у стратешким документима државе. Основна чињеница која иде у прилог тези је све већи утицај вештачке интелигенције на развој аутономних оружаних система, као и измењена физиономија савремених оружаних сукоба.
Начин живота какав данас познајемо инхерентно се ослања на високу технологију, што недвосмислено наглашава потребу за разматрањем важних аспеката употребе вештачке интелигенције. Ово је посебно важно са аспекта приближавања ове револуционарне технологије обичном човеку који од ње очекује оптимизацију и унапређење окружења у којем живи и ствара. Свака технологија која има потенцијал да конкурише људској моћи у процесу одлучивања мора се детаљно разматрати и друштвено прихватати у оквирима који не угрожавају универзална људска права. Широка прихватљивост вештачке интелигенције представља неопходан услов за њену примену у стратегији националне безбедности. Претходно наведена чињеница поставља се велики изазов за будуће креаторе политике, који морају балансирати између етичких и функционалних аспеката улоге вештачке интелигенције у нормативно-правном и безбедносном домену.
Разматрање употребе вештачке интелигенције у систему националне безбедности и одбране је од кључног значаја за државу. Напредак вештачке интелигенције значајно ће утицати утиче на развој технолошко-техничких могућности државе. Имплементацијом нових способности у систем одбране вештачка интелигенција ће бити значајно средство обраћања од малициозних активности потенцијалних непријатеља, али исто тако и средство активног деловања у циљу остварења националних интереса. Међутим, употреба вештачке интелигенције у систему националне безбедности представља изазов пре свега у сфери приватности и етике, што захтева развој строгих протокола и норматива за њену употребу. Анализа великог борја извора потврђује постојање напреднијих аутономних оружаних система, што јасно имплицира перспективу њихове примене у будућим оружаним сукобима. Рад даје приказ где су на примеру две стратегије развоја и употребе вештачке интелигенције јасно виде вектори даљег развоја. Имплементација у систему одбране је од суштинског значаја за обезбеђење супериорности у домену одбране националних интереса.
Вештачка интелигенција представља неизоставан аспект модерног живота што даје још један аргумент за њену употребу у систему националне безбедности и одбране. Реалност у којем државе свој систем националне безбедности заснивају на концепту тоталне одбране имплицира да је нужно следити савремене трендове и развијати аутономне оружане системе. Национална безбедност захтева коришћење најновијих технологија, што нас стимулише да развијамо нове концепте и решења, доприносећи тако глобалној безбедности, а уједно и заштити националних интереса. Иако Република Србија нема могућности да самостално развија вештачку интелигенцију, може активно учествовати у међународним пројектима и имплементира инострана решења. Важно је да се дефинишу циљеви, средства и задаци за све чиниоце безбедности и одбране, како би се имплементирала ова витална технологија. Промовисање друштвеног прихватања вештачке интелигенције, уз поштовање етичких принципа и правних норми, једнако је важно државно питање. Држава треба стратегијски да размишља о остваривању националних интереса и да користи све расположиве ресурсе, пратећи развој својих инструмента моћи и адаптирајући стратегију у складу са савременим концептима.
Референце
