ЗЛОУПОТРЕБА ОВЛАШЋЕЊА У ПРИВРЕДИ

Иван Ж. Јоксић

Сажетак

Кривична дела против привреде, у последње време, све више привлаче пажњу научне и шире друштвене јавности. Као по правилу, промене у политичком систему рефлектују се на привредни систем и економију сваке државе. Протеклу деценију у Србији, са сигурношћу, можемо означити као преломну у сфери привреде, а посебно у делу који се односи на приватизацију. Овако измењене друштвено економске околности оствариле су одговарајући утицај на кривично законодавство, у циљу потпуније заштите привредног система. При томе, две групације кривичних дела (против службене дужности и против привреде), постају посебно актуелне са порастом привредног криминалитета. С обзиром да привредна кривична дела штите при­вредни систем једне државе, сматрамо да на њих треба обратити посебну пажњу. Међутим, због обимности материје везане за велики број кривичних дела која, према заштитном објекту, припадају групацији привредних кривичних дела, издвојили смо тзв. типично (опште) кривично дело против привреде – злоупотребу овлашћења у привреди (члан 238. КЗ РС). У раду ћемо обрадити основна обележја овог кривичног дела, почев од његовог појма, радње извршења, могућих извршилаца, заштитног објекта, основних облика испољавања итд. Међутим, у разматрању кривичног дела „злоупотребе овлашћења у привреди“ морамо се „послужити“, осим Кривичног законика, још: Законом о привредним друштвима, Законом о На­родној банци, Законом о радним односима итд. Заправо, на подручју привреде прелама се утицај више законских аката, па је немогуће у целости расветлити суштину овог кривичног дела без коришћења наведених закона. У том смислу, Закон о привредним друштвима одређује појам одговорног лица у привредном друштву, Закон о народној банци начине стварања и одржавања робних и новчаних фондова, Устав Србије прописује право на слободно привређивање свих обли­ка својине на јединственом тржишту, као и на самосталност у раду и деловању свих привредних друштава и правних лица. Осим тога, навешћемо примере из судске праксе, истовремено, цитирајући делове пресу­да које се односе на ово кривично дело.

Референце

1. Д. Јовашевић, „Злоупотреба службеног положаја у локалној самоуправи“, Политичка ревија, бр. 2, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
2. Љ. Лазаревић, Коментар Кривичног законика Републике Србије, Савремена администрација, Београд, 2006.
3. С. Радак, „Критички осврт на концепцију кривичних дела против привреде у кривичним законима СР Југославије и Републике Србије“, Југословенска ревија за криминологију и кривично право, бр. 3, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 1993.
4. Н. Срзентић, А. Стајић, Љ. Лазаревић, Кривично право Југославије посебни део, Савремена администрација, Београд, 1998.
5. З. Стојановић, О. Перић, Кривично право посебни део, Службени гласник, Београд, 2002.
6. Б. Чејовић, Кривично право, општи и посебни део, Досије, Београд, 2006.
7. Б. Чејовић, Кривично право у судској пракси –  посебни део, Лион, Крагујевац, 2008.
8. Закон о изменама и допунама Кривичног законика Југославије (Слу­жбени лист ФНРЈ, бр. 30/59).
9. Кривични закон СР Србије (Службени гласник СРС, бр. 26/77).
10. Кривични закон Србије (Службени гласник РС, бр. 16/90).
11. Кривични законик Србије (Службени гласник РС, бр. 85/05).
12. Закон о привредним друштвима (Службени гласник РС”, бр. 125/04).
13. Закон о раду (Службени гласник РС”, бр. 24/05 и 61/05).
14. Кривични законик Црне Горе (Службени лист РЦГ, бр. 70/03).
15. Кривични закон БиХ (Службени гласник БиХ, бр. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04 и 61/04).
16. Кривични закон Брчко Дистрикта БиХ (Службени гласник Брчко Ди­стрикта БиХ, бр. 10/03 и 45/04).
17. Кривични закон Федерације БиХ (Службене новине Федерације БиХ, бр. 36/03, 37/03, 21/04 и 69/04).
18. Кривични закон Републике Српске (Службени гласник Р. Српске, бр. 49/03 и 108/04).
19. Казнени закон Р. Хрватске (Народне Новине РХ, бр. 110/97).
20. Пресуда Врховног касационог суда у Београду, Кзп 197/10.
21. „Руководиоци фабрике стакла осумњичени за привредни криминал”, Танјуг, 03.01.2010.