МЕЂУНАРОДНО ⁄ГЛОБАЛНО КОМУНИЦИРАЊЕ У ЕСТЕТИЗОВАНОЈ СТВАРНОСТИ – ПРОПАГАНДА ИЛИ ГЛОБАЛНО РАЗУМЕВАЊЕ

Весна Миленковић

Сажетак

Освајање светског тржишта постало је основни циљ медијских олигарха који се не залажу за демоктратизацију и интеграцију, већ својим програмима у оквиру процеса културног империјализма промовишу културе развијених земаља. У глобалном окружењу постмодерни медији истовремено постају актери, креатори и дистрибутери догађаја промовишући изглед, а не садржај и значење поруке коју преносе. Глобално комуницирање изменило је парадигму простор/времена, а нестанком саосећања и интересовања публике из ‘центра’ за догађаје на ‘периферији’, дошло је до стварања осећаја ‘безбедног’ посматрања вести ван зоне опасности и одсуства емпатије. За разлику од традиционалног поимања ствараности, естетски привид односно новопроизведена медијска реалност збуњујуће делује на публику која више не може да оцени шта је фикција, а шта стварност, шта је истина, а шта манипулација. Рад има за циљ да коришћењем дескриптивне и компаративне методе укаже на сличности и разлике између међународног и глобалног комуницитања у естетизованој, медијски произведеној стварности са посебним освртом на утицај пропаганде и значај идеје глобалног разумевања које долази у средиште интересовања са развојем глобалне јавне сфере. Закључује се да постоје озбиљне препреке разумевању у виртуелном простору у освајању глобалног публицитета, развијању дијалога и плурализма, јер насупрот идеји о разумевању и толеранцији, на Интернету је присутна манипулација, пропаганда, језик мржње, националистички дискурс, цензура.

Референце

1. Бодријар Жан,Симулакруми и симулација, Светови, Нови Сад, 1991.
2. Вирилио Пол, Информатичка бомба, Светови, Нови Сад, 2000.
3. Вукадиновић Маја, Звезде супермаркет културе – медијска слава у потрошачком друштву, Клио, Београд, 2013.
4. Вуксановић Дивна, ”Како је могућа револуција у ери медијске глобализације”, Култура полиса, Култура-Полис, Нови Сад и Институт за европске студије, Београд, бр. 9 (17)/2012,75-88.
5. Вуксановић Дивна, ”Филозофија медија: постмодерни медији − дијалог у ери интерактивности”, Медијски дијалози, часопис за истраживање медија и друштва, Подгорица, бр.10 (27-28)/2017, 25-34.
6. Гир Чарли,  Дигитална култура, Клио, Београд, 2011.
7. Даглас Келнер, ”Глобализација и постмодернизаокрет”, у:Глобализација − Мит или стварност, социолошка хрестоматија (приредио Владимир Вулетић), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, 61-70.
8. Деј Луис Алвин, Етика у медијима – Примери и контроверзе, Медија центар и Плус, Београд, 2004.
9. Ђорђевић Јелена, Посткултура: увод у студије културе, Клио, Београд, 2009.
10. Јевтовић Зоран, Јавно мнење и политика, Академија лепих уметности и Центар за савремену журналистику, Београд, 2003.
11. Јевтовић Зоран, ”Привиди плурализма у глобалним масмедијским пећинама”, Култура, Завод за проучавање културног развитка, Београд, бр.124/2009, 125-142.
12. Келнер Даглас, Медијска култура,Клио, Београд, 2004.
13. Кин Џон, Медији и демократија,ФилипВишњић, Београд, 1995.
14. Негропонтe, Николас, Бити дигиталан, Клио,Београд,1998.
15. Радојковић Мирољуб и Милетић, Мирко, Комуницирање, медији и друштво,Учитељски факултет, Београд, 2008.
16. Радојковић Мирољуб, Стојковић Бранимир и Врањеш Александар, Међународно комуницирање у информационом друштву, Клио, Београд, 2015.
17. Херман Едвард и Мекчесни Роберт, Глобални медији,  Клио, Београд, 2004.
18. Fraсer Nаncy, ”Tranсnationalizing the Public Sphere: On the Legitimacy and Effucacy of Public Opinion in Poсt-WeсtphalianWorld”, in: Theory, CultureandSociety, 24 (4), 7-30, 2007.
19. Lovink Gert, Networkс Without a Cauсe − A Critique of Social Media, Polity Press, Cambridge, 2011.
20. Mc Gill Douglaс, The Largemouth – Citizen Journaliсm Manual, 2007, http://www. mcgillreport.org/largemouth.htm, 20. 3. 2018.
21. Кeane Јohn, Global Civil Society?Cambridge, Cambridge Univerсiti Press, New Jork, 2003.