Александар Фатић
ПОРОДИЦА КАО КАТЕГОРИЈА КОЛЕКТИВНИХ ПОЛИТИЧКИХ ПРАВА
Питања о људским правима се данас дискутују пре свега у контексту индивидуалних права, као супротстављених колективним интересима. У складу са дугом либералном политичком традицијом, људска права се углавном сагледавају као суштински противна колективним правима, која могу ограничити слободу појединца да прави изборе који би могли угрозити релевантне колективне интересе. У овом тексту се људска права сагледавају као изведена социјална права. Као што природа и идентитет заједнице којој појединац припада битно одређују идентитет тог појединца (Агамбенов појам „Социалитас”, или „друштвености”), индивидуална права немају пуно значење ван контекста вредности, права и интереса заједнице. Описани контекст тек омогућава постојање аутентичног и чврстог појма националног интереса. По дефиницији, национални интереси су повезани са колективним правима и визијама заједнице; они никад не почивају на погледима и ставовима индивидуалног, изолованог појединца. Једно од кључних колективних права, и у исто време колективних интереса, које конституише национални интерес је скуп права породице. У овом тексту се аргументише да одговарајућа заштита породице и породичних права баца сенку на саму претпоставку о моралности и политичкој легитимности различитих савремених идеологија, укључујући и феминистичку идеологију, које сугеришу да, уместо да се штите права и интереси породице као примарни национални интерес, држава треба да штити појединце од породице. Идеологије које породицу представљају као токсичну, као извор претње индивидуалној добробити, у ствари су антисоцијалне, тоталитарне идеологије. Највећи број аргумената које такве идеологије износе против породице у ствари се са једнаком снагом могу применити против социјалности било ког типа. Стога у овом тексту аргументујемо да се Агамбенов „морални императив” да сваки појединац доприноси, на начине који су му на располагању, социјалности његовог друштва, односи на одговарајуће разумевање породице и треба да се схвати као сама основа анти-тоталитарног мишљења.
