- Насловна
- Истраживачи
- Бранка Бабовић
Бранка Бабовић
Правни факултет, Универзитет у Београду

ДИСКРЕПАНЦА ИЗМЕЂУ СТВАРНЕ И ПРОЦЕСНЕ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ КОД ОРГАНИЗАЦИОНИХ ТУЖБИ
Предмет анализе у овом раду је питање дискрепанце између стварне и процесне легитимације као института Грађанског процесног права. Реч је о старом и укорењенoм институту нашег парничног процесног права који испољава специфичности у позитивном праву и то код организационе тужбе, затим у поступцима са елементом иностраности као и са аспекта права на правично суђење из чл. 6 ст. 1 Европске конвенције о људским правима („ЕКЉП“). Циљ рада је да идентификује и анализира те специфичности првенствено коришћењем упоредноправног метода. Анализом страног права боље упознајемо домаће право па се упоредноправни метод користи ради боље анaлизе домаћег законодавства и судске праксе. Анализом Закона о равноправности полова и Закона о забрани дискриминације, долази се до закључка да одредбе ових закона којима је дата процесна легитимација одређеним субјектима на подношење тужбе треба изменити или избрисати.

СУБЈЕКТИВНИ ОКВИРИ ПРОТИВТУЖБЕ
У овом раду се упоредноправним методом анализира развој института противтужбе у српском и немачком праву имајући у виду да српско парнично процесно право дели традицију са немачким парничним процесним правом. У немачкој судској пракси и теорији се развило ново тумачење института противтужбе које обухвата шири субјективни домашај од оног које традиционално постоји у немачком праву и које следи српска доктрина и судска пракса. Ипак, имајући у виду различиту законску регулацију управо института противтужбе, разлике између друштвеног контекста у Републици Србији и у СР Немачкој, али и разлике између парничног процесног права Републике Србије и СР Немачке које су настале у циљу убрзавања поступка пред српским судовима, долази се до закључка да нова тумачења не треба применити у српском праву. У другом делу рада је анализиран субјективни домашај противтужбе када се подноси у парничном поступку са елементом иностраности. Због тога је анализиран важећи Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља- ЗМПП Сл. лист СФРЈ бр. 43/82 и 78/82, Сл. лист СРЈ бр. 46/96, Сл. гласник РС бр. 46/06, актуелни Нацрт Закона о међународном приватном праву – Нацрт ЗМПП, одредбе регулатива ЕУ на које су се ослањали творци актуелног Нацрта ЗМППа, те је размотрена оправданост предложеног решења.