Дејан М. Јовановић

Приказ књиге: Dragan Simeunović. 2019. Istorija srpske političke misli / novi vek. Novi Sad: Pravoslavna reč, 587.

Предмет овог чланка је однос између моћи и правде у људском друштву, говорећи у ширем смислу. Уже посматрано, однос између, од човека неодвојивог, осећаја инфериорности, из којег се, услед спреге страха и потребе за већом безбедношћу тела, рађа нагон за моћ, који у већини случајева никада не бива задовољен. Циљ чланка је да покаже да постоји веза између недовољне количине акумулиране моћи која се увек мери у односу на нечију туђу моћ, са једне стране, и порекла потребе за друштвеном правдом, са друге стране. Теоријски оквири који су коришћени се односе, пре свега, на психологију човека Алфреда Адлера и теорију правде Џона Ролса, али и на теорије друштвеног уговора и реалполитичку теорију. У чланку смо дошли до закључака који се односе на потврду тезе да се одржавање концепта друштвене правде пре да објаснити кроз реалполитичку теоријску парадигму, него гледајући са позиција нормативно-онтолошке парадигме политике.

Предмет рада се односи на феномене насиља и државе и њихово одређивање у оквиру класичне социјалистичке мисли. Циљ рада је конструкција модела кроз који се огледа комплементарност феномена насиља и државе, а на осно­ву којег се касније апстрахује мисао о насиљу и држави код сваког појединачног мислиоца. Закључци се односе на тезу о значајном ослањању свих револуционарних социјалиста на темељни однос насиља и државе који je комлементаран. Сматрамо да се кроз проучавање поменутог модела уроњеног у мисао различитих социјалиста (марксизам, анархизам и синдикализам) може доћи до научних објашњења и лакшег разумевања социјалистичке идеолошке логике.