Деспот Ковачевић

The main subjects of this article are new political parties and organizations and their ideological incongruence as setbacks for root in society and institutionalization. The party system in Serbia has changed in aspects of stability and relevance of political parties. New instability was produced by tendencies of the predominance of one party (Serbian Progressive Party) and losing position of old political parties through splitting, losing of resources and capacities, intraparty instability, etc. Challenges for old political parties are coming from new political parties and organizations based on new and alternative politics. New political parties have many problems with institutionalization in the party system. Some of the problems are in the impossibility to construct distinctive ideological frames which would be recognized by citizens and voters. The problem of the ideological incongruence of new parties is identified also in the relationship between leadership and membership of parties. In this paper, we deal with “Movement of Free Citizens” (MFC) and “Don’t Let Belgrade D(r)own” (DLBD) as new political actors. The main goal of the research is to identify and explain ideological incongruence in the above-mentioned political organizations.

Остваривање слободних и поштених избора у Србији наилази на низ проблема, а један од идентификованих у дужем периоду је функционерска кампања. Овај вид кампање огледа се у (зло)употреби јавних функција у сврху изборне кампање. Иако злоупотреба јавних функција може бити и изван изборне кампање, под функционерском кампањом подразумевам само период од расписивања избора до краја изборног дана. Наведени вид кампање део је свеукупног проблема демократских избора у Србији. У првом делу рада анализирам законски оквир за спречавање функционерске кампање, уз анализу ширег контекста који је довео до „нормализације“ оваквог деловања. Други део рада се бави искуствима Србије са функционерском кампањом и ефикасношћу постојећих решења. Функционерска кампања постала је део анализа многих организација које се баве праћењем кампања и веома су драгоцене у објашњењу феномена. Ипак, функционерска кампања у Србији има широке размере и велики је опсег деловања функционера, што онемогућава давање потпуно прецизних података, тако да ће све истраживачке базе података послужити објашњењу и разумевању проблема.

Пораст популизма широм света захватио је и простор бивше Југославије. Последице овог популистичког раста, који још траје, оставио је последице на институције система. Партијски системи ових студија случаја доживели су значајне трансформације. С обзиром да се ради о земљама које су у процесу изградње демократских капацитета, пораст популизма је био још један велики изазов у низу проблема које имају. Из анализе изборне волатилности у периоду 2008–2018 видимо да је највише последица претрпео партијски систем у Словенији, док су значајне промене имали и партијски системи Хрватске и Србије. Мање промене забележене су у осталим случајевима, али те промене нису имале важне последице по динамику политичких процеса. Једна од важнијих појава су и нове политичке партије које добијају значајну подршку на првим изборима на којим учествују, али не успевају да стабилизују свој број гласача и присталица, што је још један показатељ нестабилности. Перспектива даљег развоја ситуације говори нам да постоји потенцијал за дубље кризе, али да су се политичке елите прилагодиле контексту у системима који су највише захваћени популизмом.

Приказ књиге: Gerald M. Easter, Capital, Coer­cion, and Postcommunist States, Cornel University Press, New York, 2012.

Приказ књиге: Chris J. Dolan, John Frendreis, and Raymond Tatalovich, The Presidency and Economic Policy, Lanham: Rowman & Littlefield, 2008.