Драган Гостовић

Војска подразумева целокупност оружаних снага једне државе. Она првенствено штити државу од спољне агресије, али она штити и унутрашњи уставни поредак. Период од завршетка Другог светског рата 1945. године до распада СФРЈ 1992. године је познат као период друге Југославије. У другој Југославији је успостављен једнопартијски политички систем по угледу на Совјетски савез. Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је имала владајући положај, а марксизам је био званична идеологија. Југословенска народна армија (ЈНА) је била изразито политизована и под снажним утицајем КПЈ. Уставне промене крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века су донеле крупне промене у карактеру федерације и систему одбране. Те промене су значиле конфедерализацију земље и видно су допринеле каснијем распаду СФРЈ. Нови систем општенародне одбране је донео значајну децентрализацију државе и много већу улогу република и покрајина у пословима одбране. Формирани су национални тј. републички и покрајински штабови и јединице територијалне одбране. Територијална одбрана је уз ЈНА била равноправна компонента оружаних снага. Ове промене су донеле велики ризик јер су практично формиране републичке и покрајинске војске које могу бити претња безбедности земље у случају међунационалних сукоба. ЈНА је имала високу аутономију у друштву и деловала је као прилично затворена социјална група. Она је као вишенационална народна војска била припремана за општенародну одбрану земље од спољног непријатеља, тако да је неспремна дочекала изазове међунационалних сукоба и грађанског рата. Ипак, ЈНА је почетком деведесетих година 20. века одиграла значајну улогу као снага која је настојала да смири тензије, заштити угрожено становништво и допринесе мирном разрешењу кризе.

Основни циљ овог чланка је боље разумевање појма социјалног капитала и сагледавање његовог места у академском пољу и јавној политици. Социјални капитал чине елементи друштвене структуре као што су мреже, норме, вредности и поверење, који омогућавају сарадњу и деловање различитих субјеката ради узајамне користи. Општи ниво социјалног капитала у развијеним западним демократијама значајно је виши од нивоа у посткомунистичким државама. У Србији постоји низак општи ниво социјалног капитала, што се посебно огледа у индикаторима који указују на низак ниво поверења, скромно учешће у грађанским удружењима и висок ниво корупције. Потребно је да креатори јавних политика боље разумеју виталан значај социјалног капитала јер он може битно да допринесе благостању друштвене заједнице.

Изборни систем је релативно конзистентан и систематизован скуп правила, принципа и институција ко­јима се регулишу избори. Изборни систем је начин на који је обликован и уређен изборни процес у неком политичком систему. Главни елементи изборног систе­ма су: бирачко право, бирачки списак, изборни органи, изборне јединице, кандидовање и изборна кампања, гласање, расподела мандата, престанак мандата, финансирање избора и заштита права у току избора. Кључну фазу изборног поступка представља расподе­ла мандата према резултатима избора. Постоје два начина расподеле мандата: већински и пропорционални систем. У неким земљама се примењује и мешовити систем, који је комбинација наведена два система. Већински систем је погоднији за образовање парламентарне већине, а пропорционални систем више одговара идеалу правде.