Горан Марковић
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА: (НЕ)ПРАКТИЧНА ПОЛИТИКА И (НЕ)ЛОГИЧНО ПРАВО
Бројна су питања уставног система Босне и Херцеговине о којима постоје супротстављена мишљења. Она су често условљена идеолошко-политичким ставовима аутора, али и различитим теоријским приступима анализираним проблемима. Ријеч је о фундаменталним питањима сваког уставног система, од чијег рјешавања зависе много важније ствари него што су академске расправе – зависи функционисање државе и остваривање темељних уставних принципа.
Аутор овог рада искористио је прилику да на једном мјесту изнесе своје ставове о низу фундаменталних питања, да их још једном образложи, упореди са ставовима других аутора и да укаже на структуралне пропусте у самом Уставу, који омогућавају супротна схватања.
Аутор се бави питањима као што су: минимални и темељни консензуси нужни за функционисање уставног система; природа мандата чланова Предсједништва; однос консоцијативне и либералне демократије у уставном систему; проблем правног (дис)континуитета ентитета.
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА У УСТАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ: ПРОБЛЕМИ И ПЕРСПЕКТИВЕ
Устав Републике Србије садржи бројне норме о локалној самоуправи, које детаљно уређују ову материју, уносећи неколицину рјешења која није познавао раније важећи устав. Предмет овог рада је анализа садржине ових уставних норми, с циљем утврђивања да ли је правно-технички приступ регулисању ове материје правилан, те каква је садржина уставних норми. Имајући у виду циљ истраживања, основни примијењени метод је позитивно-правни. Анализа показује да је материја локалне самоуправе регулисана неуобичајено детаљно, што треба критиковати, јер такав начин уређења уставне материје чини тешким, ако не и немогућим, промјену система локалне самоуправе. Устав треба да садржи само начела локалне самоуправе, док може детаљније регулисати само она питања која служе као гаранција заштите локалне самоуправе од централне власти. Уставотворцу је то само дјелимично пошло за руком. Рад садржи низ приједлога о томе како преуредити уставно регулисање локалне самоуправе, о којима би се могло расправљати у случају ревизије Устава.
