- Насловна
- Истраживачи
- Др Ивана Лукнар
Др Ивана Лукнар

- Адреса: /
- Email: ivana.luknar@lux-dog.com
- Телефон: /
- LinkedIn: /
Др Ивана Лукнар - социолог, научни сарадник и члан Центра за политичку социологију, социјалну патологију и јавно управљање у Институту за политичке студије. Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду на смеру социологија са изванредним успехом. Звање доктора наука политикологије стекла је на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду са одбрањеном темом “Борба против кибертероризма у стратешким документима Републике Србије”.
Током студија радила је као сарадник у настави на Филозофском факултету у Београду на предмету "Увод у социологију". Истраживачко искуство је стекла на пројектима Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду. Током 2019. године била је стипендиста од стране Шангајског отвореног универзитета у Кини. У оквиру CEEPUS Erazmus програма 2020. на Факултету за друштвене науке, Универзитета у Љубљани радила је као истраживач стипендиста међународних односа Кине и Запада.
Учесник је бројних пројеката, међу којима су: “Мала матура-Велико срце” (2009), EU-CoE Project "Regional Support for Inclusive Education” под организацијом Министарства просвете Италије и Савета Европе на поменуту тему (2014) и многих других. При Канцеларији за људска и мањинска права радила је на имплементацији инклузивних политика и стандарда ЕУ у бројним пројектима везаним за децу и дечја права, као и права националних мањина.
Предавала је на Високој школи за Криминалистику и безбедност у Нишу на предметима: Криминологија, Високотехнолошки криминалитет, Управно право, Овлашћења и послови полиције, Трговина људима, Насилнички криминалитет. Тренутно је доцент на Факултету за пројектни и иновациони менаџмент.
Бави се истраживањем утицаја савремених информационо-комуникационих технологија (ИКТ) и вештачке интелигенције на друштво, етиком савремених технологија, сајбер тероризмом и мерама одбране од сајбер тероризма, ИКТ политиком, истраживањем друштвено-политичких изазова који произилазе из технолошког развоја. Учесник је бројних међународних конференција.
Рад на тему "Social Control Theory and Cybercrime" ("Теорија друштвене контроле и сајбер криминал") у издању часописа Института за политичке студије "Национални интерес", број 41 (1) је достигао рекордну читаност. Ивана је добитник "Milestone" на светској Research Gate платформи научника и академских радника.

ПОЛИТИКА КАО УМЕТНОСТ ИЛУЗИЈЕ
Симеуновић, Драган. 2022. Политика као уметност илузије. Нови Сад: Прометеј, Матица Српска, Центар за културне интеграције, 485. стр.

РАЗЛИЧИТЕ ВРСТЕ САЈБЕР ПРЕТЊИ
Безбедност интернета и онлајн комуникација постали су један од суштинских изазова садашњице. У раду се разматрају различите врсте сајбер претњи као што су: сајбер напад, сајбер тероризам и сајбер криминал. Појединци, компаније и државе се готово свакодневно у свом раду и комуникацији ослањају на функционисање информационо-комуникационих технологија (ИКТ). Сврха студије је да се укаже на значај безбедности информационо-комуникационих технологија, указивањем на различите врсте сајбер претњи које могу да настану услед примене ИКТ и да изазову озбиљне последице. Приликом истраживања научне грађе на поменуту тему примењене су различите методе: индуктивна и дедуктивна метода, аналитичко-синтетичка метода, хипотетичко-дедуктивни метод и метода анализе садржаја. Резултати студије указују на потребу за континуираним и активним праћењем свих врста сајбер претњи. Намера ове студије је да информише јавност поводом овог проблема и подигне свест о евентуалним сајбер претњама унутар друштва. Налази студије доприносе проширивању знања у овој области истраживања.

СОЦИОКУЛТУРНА КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА СТРАХА
Страх је један од темељних осећања који настаје услед потребе за сигурношћу и очувањем живота. Феномен страха је у тесној вези са друштвеном структуром и значајно утиче на понашање актера. У раду је приказана инструментализација страха као механизма социјалне контроле. Страх је вишедимензионалан феномен (биолошка, психолошка, културна и социјална димензија страха) стога његово тумачење захтева примену интердисциплинарног приступа. У раду је примењена метода анализе стручне литературе и социолошког дискурса на основу које је концептуализован појам страх и теоријске поставке емоције страха. Рад има за циљ да покрене дебату на поменуту тему.

ДОПРИНОС ЖЕНА У МЕЂУРАТНОЈ КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ (1918-1939)
Историју српске културе и политичке мисли обогатиле су жене које су својим активним залагањем, усавршавањем и доприносом поставиле темеље будућим генерацијама. У раду је приказан допринос жена у међуратном периоду кроз деловање у друштвено-хуманистичким организацијама и часописима на простору Србије. Основна хипотеза рада је да су жене кроз њихово активно учешће у хуманитарним организацијама и часописима допринеле развоју еманципације жена на овом простору и помогле да жене остваре своје политичко право. За истраживање и обраду теме коришћени су хеуристички метод и метод анализе садржаја архивских извора Историјског института и остале библиографске грађе. Циљ рада је да пружи потпунију историјску слику о доприносу жена на овим просторима.

ЗЛОУПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНИХИ КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА: ПОЈАМ И УРЕЂЕЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Бројни изазови потресају савремену светску сцену. Вишеструка криза (здравствена, економска, еколошка, рат у Украјини и миграције) створиле су тензије на међународном нивоу. Информационе и комуникационе технологије (ИКТ) су оруђе од виталног значаја за функционисање земаља широм света. У постојећим кризним условима безбедност ИКТ још више добија на важности, с'обзиром да се актуелне тензије и сукоби могу лако прелити у сајбер простор. Предмет рада су информационе и комуникационе технологије и њихова могућност злоупотребе. Рад пружа систематски прегледни опис теме и има за циљ да укаже на проблем злоупотребе ИКТ и подстакне размишљање о овом проблему. Методом анализе садржаја приказани су: историјски развој савремених ИКТ, кључни концепти у вези са злоупотребом ИКТ (концепт високотехнолошког криминала, концепт критичне инфраструктуре, сајбер тероризам) и уређење проблема на примеру Републике Србије.

SOCIAL CONTROL THEORY AND CYBERCRIME
The paper pays attention to the potential role that the social control theory has in the improvement and development of previous Information-Communication Technology (ICT) Policy. Online activities are daily routine of people all around the world. Emerging information and communication technologies create numerous challenges and issues how to regulate its use. ICT policy interests are closely related to concern of social order in cyberspace. The development of ICT possibilities at the same time follows development of new cybercrime forms. The ICT policy needs to explore new strategies and theoretical integration that transcend the existing criminological frame. The sociological theory of social control to a significant degree may predict and explain crime and how people define and respond to deviant behavior. How social control theory may order individual behavior in cyberspace? May it help prevention of cybercrime and maintain more safer and conscientious use of the internet? The following article provides an analysis of the possibilities of social control theory in maintaining the order in cyber society. Throughout the article, the social control theory is discussed by content analysis scientific method. Main purpose of the paper is to encourage concerning use of social control mechanisms as one of the effective tools for regulation in cyberspace and prevention of cybercrime.

ДРУШТВЕНЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ ИНТЕРНЕТА У НОВОЈ РЕАЛНОСТИ ТОКОМ КОВИД-19
Друштвене импликације информационо-комуникационих технологија (ИКТ), интернета и сајбер простора зависе од економских, правних и политичких одлука. Пандемија је створила нову реалност која обликује интернет који проналази примену у готово сваком домену. Овај рад разматра нову друштвену реалност насталу услед КОВИД-19 помоћу три нивоа анализе: макро, мезо и микро ниво анализе. Током пандемије изазване вирусом КОВИД-19, социјално дистанцирање постало је део свакодневног живота широм света, а дом канцеларија. Како опасност од вируса КОВИД-19 мења досадашње институционалне приоритете и руши некадашње границе јавно-приватне сфере? Значајан део расправе о пандемији, интернету и њиховом утицају на друштвени капитал односи се на то да ли интернет слаби међуљудске односе својих корисника или пак доприноси њиховом јачању у постојећој новој реалности. Неупитно постоји потреба за активним проучавањем интернета, а нарочито за систематизацијом досадашњих налаза истраживања о друштвеним импликацијама интернета.

ВУК КАРАЏИЋ, НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И САВРЕМЕНИ ПРОБЛЕМИ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ
У раду се говори о значају који национални идентитет има у току процеса глобализације, чији су утицаји на образовни систем и поимање националног идентитета вишеструки. Смисао рада је да се препознају и сагледају изазови, предности и мане транзиције у образовању, али и последице тог процеса на очување националног идентитета. Рад се састоји из три дела. У првом делу рада теоријски се обрађују савремени проблеми образовањау Србији, проще с глобализације као и њен утицај на процес образовања у Србији. У другом делу се анализирају (не)могућности очувања националног идентитета кроз процес образовања. Док је трећи део рада посвећен Вуку Стефановићу Караџићу и његовом доприносу у изградњи српског националног идентитета. Овај рад има за циљ да укаже на потребу за чувањем од заборава дела националних ствараоца кроз образовање, јер тиме чувамо национални идентитет током процеса транзиције узроковане глобализацијом. Вук Стефановић Караџић показао je да традиција и обичаји најбоље илуструју духовни развој једног народа. Отуда je посебна пажња посвећена доприносу Вука Стефановића Караџића, који се залагао за oчување националног идентитета и модернизацију као јединство између старог и новог.