Ивица Лазовић

У овом раду се разматрају актуелни организациони изазови који се стављају пред Српску православну цркву. Основни циљ нам је да се изврши научна дескрипција појава које прате црквену организацију у актуелном политичком и историјском тренутку, да укажемо на њихове узроке и могући даљи ток. Предмет интересовања нам је организација СПЦ, па се прави и кратак осврт на развој, унутрашње устројство и прописе на основу којих се управља. Последњих година се отвара велики број питања која се односе на организацију цркве и која захтевају адекватан одговор, који ће имати далекосежне последице. Ми указујемо на четири посебно важна питања, а која су била отворена и за ширу јавност и потресла црквену организацију у последњих годину дана, иако имају дубљу генезу. То су дешавања у Црној Гори подстакнута доношењем Закона о слободи вероисповести, затим питање црквене организације у Македонији које добија на актуелности кроз заинтересованост Цариградске патријаршије, затим покушај црквене реорганизације епархија у Америци и догађаји око Православног богословског факултета. На свако од наведених питања се прави осврт и анализирају се актуелна дешавања и могући правци даљег тока.

У широј стручној јавности постоји пробуђено интересовање у последњих неколико деценија за проучавањем исламске религије, културе и цивилизације, а у часописима су присутне бројне теме везане за ислам. Ово интересовање карактеристично је како на глобалном, тако и на локалном нивоу. Такође, то интересовање је и мултидисциплинарно и карактеристично је за многе друштвене науке. Интересовање за ислам је и интеркултурално и преовладава бављење исламом и ефектима ове велике религије на глобалном нивоу, док је релативно мало пажње у радовима оријентисано на проучавање ислама на нашим просторима и на сагледавање и тумачење ствари у нашем окружењу, као и на просторима данашње Србије, условно речено, у нашем дворишту. У овом раду смо направили осврт на основне појмове о исламу, као и на организацију припадника исламске верске заједнице на просторима бивше заједничке државе. Све наведено, управо је у циљу сагледавања ствари у нашем дворишту како би нам помогло и како бисмо боље тумачили и разумели појаве на глобалном нивоу. У циљу бољег описивања и систематизовања већ познатих чињеница о исламу и заједници муслимана на нашим ширим просторима, осврнућемо се и на основне појмове, обичаје и специфичности исламске религије. У раду указујемо да је исламска заједница била веома прилагодљива на овим просторима и у променљивим друштвено-политичким околностима се и сама усклађивала и прилагођавала.

У раду анализирамо организовање муслимана у данашњој Србији, где делују две доминантне исламске заједнице које се по називима разликују само у једном слову, а то су Исламска заједница Србије и Исламска заједница у Србији. Иако шира јавност мало зна о организовању муслимана на просторима Србије, пажњу су добили захваљујући међусобним сукобима који са мањим или већим интензитетом трају већ преко једне деценије. Паралелне организационе структуре исламске заједнице, Мешихат Исламске заједнице у Санџаку, са седиштем у Новом Пазару, и Мешихат Исламске заједнице Србије, са седиштем у Београду, од распада СФРЈ постојале су паралелно и стварале тензије. Настала су два пола окупљања у оквиру Мешихата Исламске заједнице у Србији. Поред наведених исламских заједница, на територији Републике Србије делује и Исламска заједница Kосова са центром у Приштини. У раду описујемо организациону структуру Исламске заједнице Србије и Исламске заједнице у Србији на основу њихових Устава.

Предмет овог рада је анализа организовања заједничког система државне управе у Европској унији и постојању заједничких општих правила у тој области, као и подсистема управљања људским ресурсима. Анализом система националних државних управа, долази се до закључка да су они толико различити међусобно, да их је јако тешко поредити. Ипак, постоји скуп начела и минималних стандарда којима се одређује организација, делатност и функционисање органа државне управе на основама комунитарног права. Те сличности познате као европски административни принципи су предмет анализе у овом раду. Посебна пажња се посвећује анализи система државних управа и управљања људским ресурсима у земљама насталим из бивше заједничке државе СФРЈ које су чланице Уније, а имајући у виду заједничку политичко-правну прошлост и све сличности. Анализирају се системи државне управе и управљања људским ресурсима у Словенији и Хрватској. Кроз анализу организације државних управа и управљања људским ресурсима, проналазимо велики број сличности које се огледају у политичкој организацији ове две републике, нормативном уређивању државне управе, кадровском организовању, прописаним правима и дужностима, као и награђивању људских ресурса у државној управи. Оба система прати сличан начин обучавања државних службеника, оцењивања и напредовања. Ипак, постоје и разлике али и процеси сталног редефинисања система.

У раду се анализира присуство синдикалног организовања међу државним службеницима у државној управи у Републици Србији. Запослени се у управи организују на различите начине, међутим улога и значај синдикалног организовања је јако важна за сва демократска друштва. Прави се кратак осврт на развој синдикализма и посебно на развој синдикализма на простору Србије. Тај развој је био динамичан и у складу са глобалним трендовима, али уз многе специфичности посебно у периоду након Другог светског рата и изградње реалног социјализма. Полазећи од заједничке политичке и правне прошлости, у раду се анализира улога и значај синдиката у земљама бивше Југославије. Прави се преглед правног оквира којим је одређено синдикално организовање и деловање у Републици Србији, пре свега кроз радно законодавство у погледу дефинисања основних појмова. Посебна целина је посвећена испитивању и анализи присуства синдиката у државној управи Републике Србије у ужем смислу, односно у министарствима и посебним организацијама. Такође се анализира и место и улога репрезентативних синдиката у погледу колективног преговарања и њиховог доприноса у доношењу посебних колективних уговора који се примењују на државне службенике у радном односу у министарствима, посебним организацијама и службама владе. Поред анализе прописа и остваривања присуства и улоге синдиката, рад се базира и на конкретном истраживању присуства синдиката у државној управи. Научни циљ истраживања је био да се поред утврђивања синдикалног присуства у државној управи утврди и улога, значај синдикалног деловања и нормативни оквир. У истраживању су примењиване методе испитивања, анализе садржаја, метода индукције и дедукције, а као технике испитивања су коришћени интервју и анкета.