Јасна Хрнчић

Друштвене промене крајем прошлог века су довеле до наглог пораста броја проблема у понашању и сукоба са законом деце и младих, које не прате одговарајуће мере друштвене заштите. У заштити ове деце и младих се преплићу правосудни систем и систем социјалне заштите. Бројна истраживања указују на ефикасност и праведност мера и услуга у заједници за ову групу, а неопходност њиховог развијања је уткана и у међународне инструменте. Услуга дневног боравка има посебно место у Закону о социјалној заштити, а услуга дневног боравка за децу и младе са проблемима у понашању (ДБДМПП) у тзв. Малолетничком закону. Заснована је на концепту људских и дечјих права, плурализма услуга и екосистемској перспективи. Циљ рада је сагледавање актуелне ситуације у реализацији услуге дневног боравка за децу и младе са проблемима у понашању и потреба за даљим развојем. Услед вишегодишњег тренда опадања броја ДБДМПП истраживање је реализовано 2022. гогдине међу пружаоцима услуге у једина два активна лиценцирана ДБДМПП, у Бору и Крагујевцу. Резултати анкете и интервјуа показују важност останка деце и младих у њиховом природном окружењу, партиципације њих и њихових породица у сваком кораку реализације услуге, адекватне обуке стручњака, борбе против предрасуда због којих они не добијају заштиту која им је потребна и развијања механизама одрживости њеног квалитета и ефикасности. Показује се недостатак системског решења за развијање и одрживост ове услуге, која је често препуштена пројектном финансирању.

Супервизија је значајна за спровођење и унапређење професионалног рада у систему социјалне заштите, пружање квалитетних услуга корисницима и даљи развој владиног и невладиног сектора у овој области. Циљеви рада су: а) анализа кључних функција и аспеката супервизије у оквиру социјалне заштите, и б) анализа законских регулатива и истраживања супервизије у установама за алтернативно старање о деци и младима Републике Србије (РС). Даје се преглед функција супервизије у социјалној заштити. Указује се на компетенције успешног супервизора као важан аспекат супервизијског рада и на гледиште социјалног конструктивизма на интерекцију између супервизираног и супервизанта. Важећи Правилник о ближим условима и стандардима пружања услуга у социјалној заштити предвиђа да пружалац услуге обезбеђује одговарајућу стручну подршку свим лицима ангажованим на пружању услуге која укључује супервизију. Међутим, регулатива која даља уређују реализацију супервизије алтернативног старања о деци и младима углавном недостаје, са изузетком Центра за породични смештај и усвојење Београд. Занемаривање супервизије у подзаконским актима доводи до различитих тумачења и слабе примене у пракси. Супервизија алтернативног старања о деци и младима мало је истражена у свету, а код нас још мање. О њој више посредно закључујемо на основу истраживања у ширем или у сродном контексту. Ради унапређења и уједначавања квалитета супервизије, потребно је законски регулисати обавезно спровођење супервизије у оквиру свих облика алтернативног старања и дефинисати послове и компетенције  супервизора, као и подстаћи истраживања супервизије у овој области.  Интересантно би било истражити супервизијски однос између саветника за хранитељство и хранитеља, и између стручних радника и корисника услуга.

У оквиру  пројекта TEMPUS SHESPSS развијени су Глобални стандарди и компетенције за образовање социјалних радника у Републици Србији и Стандарди практичне обуке у образовању социјалних радника у Републици Србији, у оквиру којих су дефинисани задаци и одговорности ментора за практичну обуку у области социјалне заштите.  Ауторке су развиле два програма обуке за менторе практичне обуке у области социјалног рада и социјалне политике током студија, приправничког стажа и током даљег професионалног развоја: једнодневну Основну обуку и дводневну Напредну обуку. Програми су 2016. год пилотирани када су високо  оцењени, затим незнатно кориговани на основу сугестија учесника и  финализовани. Циљеви Основне обуке за менторе су: а) развијање вештина примене стандарда и компетенција  за образовање социјалних радника током практичне обуке у социјалној заштити, б) увод у вештине испуњења циљева учења и задатака ментора у реализацији практичне обуке и ц) упознавање полазника са процесом припреме и реализације плана учења практиканата на практичној обуци и оспособљавање за евалуацију практичне обуке. Општи циљ Напредне обуке је развијање вештина оптималног менторског вођења студената и других практиканата на практичној обуци у складу са Стандардима практичне обуке у образовању социјалних радника.

Рад се бави анализом примене приступа и принципа мултисистемске терапије (МСТ) у оквиру програма ОПТИМУС за породице. Уобичајен циљ третмана младих са антисоцијалним понашањем је смањење антисоцијалног понашања. Специфични изазови у његовом постизању су проблеми ових младих у неколико система (породици, вршњачкој групи, школи/радном месту), као и велико осипање породица које долазе на третман у установу, и то најпре оних који имају најизраженије проблеме. МСТ Хенглера и сарадника наведене изазове је премостила третманом у природној средини младе особе и оснаживањем родитеља/родитељских фигура и младе особе за превазилажење проблема како у породици, тако и у другим системима. Заснована је на социо-еколошком моделу и системској породичној терапији. МСТ је евалуирана као једна од најефикаснијих у овој области, али су интензивно ангажовање терапеута уз мали број случајева које истовремено води, као и економски веома захтевна едукација учинили овај програм неприступачним за примену у нашој средини. Програм ОПТИМУС за породице настоји да у раду са младима са антисоцијалним понашањем примени принципе МСТ, интегрише их са доприносима кратке терапије усмерене на решење, когнитивно-бихејвиоралних приступа и модела стадијума социјалне интеракције и да их прилагоди приликама у Србији. Програм обухвата 12 недељних посета породици од стране реализатора програма, од којих су прве три и последња полуструктурисане, а у осталима се имплементира неки од 15 модула у складу са потребама породице. У раду се анализирају специфична решења која програм нуди у светлу приступа и принципа МСТ, као и њихове предности и изазови у примени у раду са младима са антисоцијалним понашањем у нашој средини.