Љиљана Петровић
ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОБЛИЦИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Заштита животне средине представља горуће питањe са којим се сусрећемо на почетку 21. века. Са овим проблемом се суочавају све земље без обзира на степен њихове економске развијености. Пораст технолошког развоја, нерационално коришћење природних ресурса, нерегулисање одлагања отпада, све су то проблеми који утичу на све грађане без обзира у којој се они држави налазили. Овакво стање нарочито забрињава ако се има у виду чињеница да је велики број природних ресурса ограничен и необновљив. Уништавањем ових ресурса човечанство се може наћи у безизлазној ситуацији те је неопходно предузети све могуће мере зарад заштите животне средине. Овај рад има за циљ да покаже који су институционални облици заштите животне средине развијени у Србији. У том смислу ми смо у нашем раду покушали да дамо једну сажету анализу ових институционалних облика фокусирајући се пре свега на: субјекте за заштиту животне средине, обавезе институција и на области заштите животне средине.
