Мања Ђурић
ОДНОС ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ПРЕМА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ
Истраживање у овом раду обухвата утицај Европске уније на регион Западног Балкана кроз програме и доступност фондова претприступне помоћи, те проучавање и анализу тенденција и услова у савременом свијету интеграционих процеса утврђујући потенцијале, предности и перспективе за регион које из ових услова произилазе. Истражена је неопходност регионалне сарадње земаља региона Западног Балкана, директна и индиректна финансијска помоћ кроз програме и донације, те различите форме трговинских и тарифних преференцијала којима Европска унија утиче на државе у процесу интеграције. У истраживању су анализирани различити теоријски приступи европској интеграцији и процеси који се одвијају у пракси. Напредак у европским интеграционим процесима се огледа у сталном процесу проширења Европске уније. Стабилност институција које осигуравају демократију, владавину права, поштовање људских права и заштиту мањина, постојање функционалне тржишне привреде, способне да се носи са притиском конкуренције и тржишним снагама унутар Уније, способност преузимања обавеза чланства, укључујући приврженост циљевима политичке, економске и монетарне уније оквирни су услови које све државе морају задовољити у циљу стицања статуса пуноправног члана Европске уније.
ЕФЕКТИ ЦЕФТЕ 2006. НА РЕГИОН ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
ЦЕФТА 2006. је допринијела регионалној сарадњи повећањем атрактивности региона за страна улагања, што је довело до бржег повезивања са Европском унијом. Регионална сарадња је елиминисала нецаринске препреке, довела до реформе техничког законодавства, међусобног признавања сертификата, веће примјене дијагоналне кумулације поријекла робе, те разних других активности у вези са либерализацијом у областима из ЦЕФТЕ попут услуга, инвестиција, јавних набавки те интелектуалне својине. Већа примјена дијагоналне кумулације у региону Западног Балкана доводи до повећања производње и запослености, веће конкурентности и трговине, већих инвестиција и општег економског развоја. ЦЕФТА 2006. је омогућила стварање услова за јачање међурегионалне сарадње. Највећи обим трговинске размјене у региону се одвија између бивших југословенских република код којих постоји историјска међузависност, док су Албанија и Македонија знатно мање укључене у регионалне токове размјене. Јасно је да размјена између земаља региона није ни на приближно истом нивоу као у оквиру некадашње заједничке државе, али због културолошких сличности, старих привредних веза и препозна вања робних марки од стране потрошача трговина је знатно олакшана.
