Марко Парезановић

Кључна карактеристика међународних односа је њихова анархичност, а у савременим условима то се манифестује непрестаним извођењем психолошко-пропагандних операција једних актера против других. Психолошко-пропагандне операције представљају прву фазу у припреми и спровођењу хибридног рата, али оне могу бити и циљ сам по себи. Током времена, постале су незаобилазно средство осигуравања националне безбедности, која се остварује елиминацијом или релативизацијом конфликтних интереса сарадника (непријатеља) против којих су психолошко-пропагандне операције усмерене. Нови моменат у примени овог концепта представља развој и (зло)употреба вештачке интелигенције. Капацитети вештачке интелигенције за осмишљавање и реализацију психолошко-пропагандних операција далеко превазилазе људске потенцијале. То може увести међународне односе у етапу сталних и трајних сукобљавања извођењем континуалних психолошко-пропагандних операција и започињањем хибридних ратова који се никада неће завршити. Још једна опасност налази се и у тврдњи креатора вештачке интелигенције да она има своју логику, те да ће због тога у будућности све мање зависити од задатих инпута. У анархичном окружењу вештачка интелигенција може самостално индуковати и генерисати ратове водећи непредвиђене психолошко-пропагадне операције. Закључак аутора је да спој традиционалне анархије и нове технологије угоржава националну безбедност држава, али индиректно и глобалну безбедност, те да је због тога нужно размишљати о различитим начинима ограничавања употребе вештачке интелигенције у међународним односима.

Улога Придњестровља у војно-политичкој стабилности Европе је комплексна тема, која је добила на додатном значају након отпочињања руске специјалне војне операције у Украјини. Придњестровље је од 1992. године подручје замрзнутог конфликта, преко којег се прелама више вектора источних и западних спољних политика. Наизглед територијално „безначајно“ подручје, које нема никакве озбиљније економске потенцијале, данас поново представља поље интересовања великих сила, са све гласнијим ставовима да је у питању нови руски Калињинград. Иако ове тезе нису тачне, јер Придњестровље због свог географско-територијалног хендикепа никада не може постати нешто слично Калињинграду (нема излаз на море, нити неопходну стратегијску дубину), ипак се не сме пренебрегнути чињеница да се на подручју Придњестровља налази највећи војни магацин у Европи, са преко 22.000 тона наоружања и муниције, још из совјетског периода. Осим тога, трајним решавањем придњестровског питања, престала би да постоји руска полуга притиска на Молдавију, која у последње време све више стреми европским и евроатлантским интегративним процесима.

The Russian special operation of capturing the Crimean Peninsula represents a highly complex military-political operation, carried out by the Russian Federation at the end of March 2014, shortly after the color revolution in Ukraine. With the skillful, lightning-fast and daring engagement of its military forces and special services, Russia captured and established itself in Crimea in a short time, to the surprise not only of official Kyiv, but also of the entire international public. Using available legal and political mechanisms, Russia supported the implementation of a series of activities that resulted in the declaration of independence of the Republic of Crimea and its accession to the Russian Federation.

У раду ће бити анализирани и научно сагледани улога и значај пропагандних активности које имају за циљ пружање помоћи инспираторима (идеолозима), финансијерима, организаторима и спроводиоцима политичких преврата, почев од припремне, па све до завршне фазе њиховог деловања. Посебна пажња биће посвећена безбедносним аспектима појединих специфичних инструмената (поступака и средстава) који су све присутнији у спровођењу пропаганде осмишљене да буде подршка политичком преврату, као што су пласирање дезинформација и лажних вести (fake news), како би се одговорило на хипотетичко питање „да ли су лажне вести за превратнике заправо добре вести?”. Такође, завршни део рада ће бити фокусиран на решења, технике и тактике које стоје на располагању структурама у чијој надлежности се налази супротстављање негативним ефектима „злонамерне” пропаганде, посебно оне која је стављена у функцију политичког преврата.