Милан И. Миљевић

АНАЛИЗА САДРЖАЈА У СОЦИЈАЛНОЈ ДЕЛАТНОСТИ

Критичко пропитивање, анализирање, објашњавање и разумевање, као резултат умећа просуђивања, за које је потребно стручно знање и лична способност како би се могли изрицати ваљањи вредносни судови о теоријама и емпирији социјалне делатности у конкретно-историјским условима, све више и више претпоставља употребу анализе садржаја, у научним и исто тако у  стручним истраживањима и промишљањима. Анализу садржаја делања, општења и понашања човек врши од свог настанка.  Њена два основна елемента су: значај светог, које је омеђено божанским духом, тајновитошћу, жељом за приближавање савршенству и значај идеологије која поред лажних и пристрасних ставова садржи и истините исказе о друштвеној стварности и уметности. Интерпретирање социјалне праксе као непосредне корисности (једна од линија прагматизма) или праксе као критерија истине (вулгарни марксизма) више је него једнострано. Наиме, овај појам обухвата различите видове људске делатности: радикалну трансформацију објективне ситуације, друштвену кооперацију, комуникацију, искуствено стваралаштво, вредносну делатност и  мисаону делатност. У овом раду се приспитују основне епистемиолошке и научно методолошке претпоставке анализе садржаја и указује на њен значај у истраживању социјалних процеса, који укључују и делатност социјалног рад(ник).