- Насловна
- Истраживачи
- Милан Петричковић
Милан Петричковић
Факултет политичких наука, Универзитет у Београду.

АКСИОЛОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ СОЦИЈАЛНОГ РАДА СА ПОРОДИЦОМ
Предметни садржај научне дисциплине Социјални рад са породицом, оличен у истраживању многоврсних аспеката егзистенцијалне хуманизације породице као примарне историјско-цивилизацијске заједнице човековог обитавања, властитом есенцијом, у теоријско-сазнајном смислу, нужно актуализује феномен вредности и вредновања. Истраживањем различитих аспеката породичне заједнице, у смислу њене, данас актуелне сврховитости, организације, функција, животних циклуса, задовољавања потреба, поделе улога и дужности, ова дисциплина непосредно залази и уплиће се у вредносне рефлексије антрополошких, културних, економских, социјалних, моралних, обичајних, естетских и многих других модуса егзистенцијалног битка породице. Због тога се у социјалном раду са породицом, филозофска дисциплина аксиологија јавља као сазнајна предодређеност, на основу чијег искуства се једино ваљано може сагледати комплексна категорија вредности.

ТЕОРИЈСКА УТОПИЈА РАДИКАЛНОГ СОЦИЈАЛНОГ РАДА
За разлику од свих осталих савремених приступа, поборници аутентично постулиране радикалне теорије социјалног рада једини сматрају да само коренита промена друштвене структуре може довести до истинске заједнице и хуманог обитавања људи у њој. У форми негације традиционалног социјалног рада који социјалне проблеме сагледава кроз призму антисоцијалног и психички неуравнотеженог понашања појединаца, радикални мислиоци тврде да су социјална неправда и неједнакост, поспешени профитом, темељни узроци друштвене конфликтности и стагнације сваке врсте. Захтевне перспективе радикалног социјалног рада, усмерене ка револуционарном мењању - током цивилизацијске генезе - константно присутних бремена свеопштег развоја, попут друштвене неправде, неједнакости, односа владалаца и подчињених, на основу досадашњег историјског искуства, остају у домену утопије. Реалну методолошку примену у пракси ова концепција социјалног рада може остварити само у својој блажој еволуционој форми радикалног структурализма и њему саобразних циљева трансформације, подизања свести, редефинисања и колективизације маргиналних појединаца и заједница.