Милица Степановић
ЈАВНЕ ПОЛИТИКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ОБЛАСТИ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ И ЊИХОВА ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Предмет овог рада су политике Европске уније и њени стандарди у облсати обновљивих избора енергије и њихов утицај на јавне политике Србије, стандарде, као и законе и поџаконске акте од значаја за ову област. Под појмом обновљиви извори енергије се најчешће подразумевају хидроенергија, ветроенергија, геотермална енергија, соларна енергија и био енергија. У овом раду фокусирамо се на на три вида обновљивих извора енергије и њихове потенцијале у Републици Србији тачније, ветроенергију, геотермалну енергију и соларну енергија, као и на правне стандарде који се односе на њихово коришћење у ЕУ и Републици Србији. Данас постоје бројни проблеми са захтевима и условима ЕУ који се односе на усвајање и имплементацију стандарда о области обновљивих извора, посебно оних који су садржани у ЕУ Директиви 2009/28/ЕЦ. Влада Републике Србије се обавезала да ће повећати удео обновљивих извора енергије са 21,2% на 27% већ 2020 године, али упркос прокламованим циљевима и усвојеном законодавном оквиру, Србија још заостаје за њиховом имплементацијом. Енергетски потенцијали обновљивих извора до данас су још увек недовољно искоришћени, а даља хармонизација јавних политика Републике Србије кроз будуће политичко-правне документе у овој области нам тек предстоји.
