Милош Ђинђић
ИЗБОРНИ ИНЖЕЊЕРИНГ СР НЕМАЧКЕ: СПЕЦИФИЧНОСТИ И ПРОБЛЕМИ
Немачка је пример земље у којој су присутни елементи карактеристични како за пропорционалне тако и за већинске изборне системе. То се пре свега односи на сам процес гласања у ком бирач има право да дâ два гласа - један кандидату, други изборној листи. Прва ситуација је карактеристична пре свега за униноминалне изборне јединице у већинским изборним системима, а друга за пропорционалне изборне системе са кандидатурама путем листа. Бирачима је стога омогућено да своју лојалност поделе међу партијама/кандидатима уколико тако нешто желе. Као последица јављају се тзв. прекомерни мандати које партије задржавају и који бројчани састав Бундестага никад не остављају константним. Поред тога, партијама су на располагању два изборна прага за улазак у парла мент. Све у свему, такав изборни инжењеринг производи последице на два нивоа: на нивоу комплексности модела и на нивоу резултата које производи у пракси након спровођења изборних радњи. Протеком времена те последице су се показале делом као отежавајуће или пак олакшавајуће околности. Међутим, скорашња дешавања око тзв. негативне тежине гласа и облигација упућена од стране Савезног уставног суда ка корекцији дела изборног законодавства говоре у прилог негативним последицама и најављују ”реформисани” изборни модел.
