Милош Станковић
НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ И ПРАВО
У уводном делу чланка аутори се баве етимолошким пореклом појма безбедности и његовим различитим аспектима, а пре свега духовно-антрополошким, медицинским и социјалним. Полазећи од патримонијалних теорија, њихова је хипотеза да насиље у друштву индукује насиље у породици, односно да у спирали насиља која је имананетна савременој цивилизацији, одсуство безбедности на националном и државном нивоу има за последицу одсуство сигурности и на приватном плану. У томе посебан значај има перманентно наметано стање несигурности, уцењивања, слабљења државног суверенитета, које се потом преноси на ниво породичног насиља. Аутори аргументују да је ове негативне последице могуће отклонити или умањити превенцијом, која не мора нужно да буде правна, већ може да буде заснована и на подстицању образовања и неговању љубави и духовности као врлина. Добар пример за превентивно, али и реактивно деловање на пољу права, пружа српско наследно право, које, иако грађанскоправна (приватноправна) научна дисциплина, комбинацијом начела аутономије воље и императивних правних правила оличених у установама нужног дела, разбаштињења и недостојности за наслеђивање, пружа путоказе за успостављање хармоније личне и друштвене безбедности.
