Милован Јовановић
ГЛОБАЛНИ ТЕРОРИЗАМ КАО ЕКСТРЕМАН ОБЛИК ДЕГРАДАЦИЈЕ ЉУДСКИХ ПРАВА
Тежња за заштитом људског достојанства свих људи чини суштину појма људских права. Она ставља људску личност у средиште пажње. Људска права су недељива и међузависна. Утицај глобалног тероризма на сферу људских права може бити различит. Пре свега, тешко да постоји и једно међународно признато људско право на које терористичко дело не утиче. С друге стране, држава приликом реаговања на терори стичке акте постојећа права може ограничити формалним законским активностима, рестриктивним тумачењем законских одредби, а страх и паника могу утицати и на саме институције које спроводе законе. Закључак је да се савремени тероризам одражава вишеструко на сферу људских права, што на директан начин, што индиректно. И сама борба против специфичних терористичких активности по себи носи нове ризике за традиционално схваћене људске слободе и права које смо навикли да доживљавамо као неотуђиве елементе демократије. С обзиром да се ради о сложеној материји, у раду смо размотрили појам и природу људских права, као и стандарде на општем и регионалном европском нивоу. Поред тога, осврнули смо се на неке опште одреднице везане за сам тероризам, као и на особености и значај његове повезаности са транснационалним организованим криминалом.
ТРГОВИНА ЉУДСКИМ ОРГАНИМА - ЗЛОЧИН САВРЕМЕНОГ ДОБА
Трговина људима није индивидуални феномен који угрожава ограничен број људи, већ је феномен који има дубоке друштвене и економске импликације, имајући у виду чињеницу да му погодују глобализација и употреба нових технологија. Трговина људима погађа готово све: жене, мушкарце, девојчице и дечаке. Присутна је на сваком континенту, сваком региону света уз тенденцију перманентног раста. Видови експлоатације из којих се акумулира велика добит међусобно се разликују, али сви подразумевају насилну експлоатацију и злоупотребу људских бића и њихових права. Облици експлоатације могу имати широк дијапазон, од сексуалне експлоатације, експлоатације радне снаге, поробљавања као радника у домаћинству, укључивања у криминал, присилне војне службе, уговорених бракова, итд. Ниво психичких и физичких оштећења код жртава трговине људима до те мере је изражен да га је веома тешко изнова избалансирати и оспособити жртве до одговарајућег телесног и менталног здравља. Међутим, у овом раду посебно апострофирамо, један од најбруталнијих злочина данашњице, трговину органима људских бића, као својеврстан бизнис на црном тржишту органа, где укупна вредност делова тела просечног одраслог човека достиже на стотине хиљада евра. При том, указујемо да наша свакидашњица, на овом стадијуму развоја друштва, обилује низом контрадикторности. Дакле, с једне стране, имамо научно-технолошки и уопште друштвени напредак, до неслућених размера, а с друге стране, имамо најмонструозније злочине попут трговине људима и трговине њиховим органима, који деградирају досадашња цивилизацијска достигнућа.
ТЕРОРИЗАМ КАО САВРЕМЕНИ БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВ
Постизање довољног нивоа безбедности у савременим друштвима представља основ за обезбеђивање личне заштите чланова друштва од разних облика криминогеног понашања других чланова друштва, али истовремено представља и основни предуслов заштите државе. Без поменутог не може се замислити напредак друштва. Из до сада изнетог, произилази да се на овај начин штити изграђени систем вредности. Безбедност која се постиже кривичноправном заштитом сама по себи ништа не ствара већ само омогућава, а уједно представља основни атрибут сваке државе. Са развојем друштва, развијала се и кривичноправна заштита која се може перципирати као гарант слободе кроз ограничавање људске самовоље. Последњих година најчешћи безбедносни изазови држава су терористички напади, стога ће у раду посебна пажња бити посвећена управо овој проблематици. Постизање вишег нивоа безбедности и заштите друштва, посебно од терористичких напада, у највећој мери зависи од рада многих безбедносних служби, али никако се не може изоставити и нужна кривичноправна заштита, стога ће се у раду сагледати и на који начин је ово питање решено у Кривичном законику Републике Србије. На крају сагледавања ове проблематике указано је и на нове безбедносне изазове са којима се сусрећу европске земље, при чему се мисли на мигрантску кризу и њихову повезаност са последњим терористичким нападима.
