Мирјана Б. Миленковић
РЕГИОНАЛНИ БЕЗБЕДНОСНИ ПОТКОМПЛЕКС – СЛУЧАЈ ЗАПАДНИ БАЛКАН
Креатори Теорије регионалног безбедносног комплекса су сматрали да Балкан, из разлога језичких и културолошких сличности, заједничке историје, географске повезаности, представља посебан безбедносни поткомплекс у оквиру Европског регионалног безбедносног комплекса. Догађаји који су изазвали промене унутар Балкана, који су утицали на промене структуре образаца пријатељства или непријатељства и интеграциони процеси који су несумњиво утицали на еволуирање балканског поткомплекса учинили су да ствари данас изгледају другачије. Два кључна питања која креирају безбедносну структуру Западног Балкана су питање осигурања регионалне безбедности и стабилности после једностраног проглашења независности Косова и Метохије и питање будућег унутрашњег уређења Босне и Херцеговине. Како претње лакше путују преко краћих дистанци полази се од претпоставке да је безбедносна међузависност управо израженија међу државама Западног Балкана због чега се Западни Балкан, а не више Балкан, може сматрати безбедносним поткомплексом.
НАТО КОНЦЕПТ ПАМЕТНЕ ОДБРАНЕ И ЕУ КОНЦЕПТ ОБЈЕДИЊАВАЊА И ДЕЉЕЊА - ЈЕДАН КОНЦЕПТ СА ДВА ЛИЦА
Сложеност глобалног политичког окружења и природа савремених асиметричних претњи захтевали су редефинисање концепта безбедности и креирање дугорочних решења. НАТО концепт паметне одбране (Smart Defense Initiative) и ЕУ концепт обједињавања и дељења (Pooling&Sharing) представљају механизме који су прилагођени условима и захтевима савременог доба и чији je „задатак“ да удруженим националним ресурсима обезбеде повећање способности и ефикасности као сигурног оквира за изградњу и очување регионалног и глобалног мира и стабилности. Суоченост са озбиљним економским проблемима узроковала je настанак пакета мултинационалних пројеката чији je циљ обезбеђивање боље оперативне ефикасности, сразмерне економичности u повезаности националних капацитета. Идентификовање области сарадње као што су обука, логистика, медицина, транспорт, комуникације и сл. дају могућност државама дa развијају способности и интероперабилност за заједничко ангажовање у међународном окружењу. Оба концепта су осмишљена као пројекти за превазилажење постојећих али и идентификованих проблема. Са једне стране се намеће питање да ли ћe додатно редефинисање задатака и конкретизација специјализованих пројеката допринети дугорочним, квалитетним и трајнијим решењима, а са друге стране, да ли постојање два готово идентична концепта додатно раслојава истрошене одбрамбене капацитете држава чланица. И свакако питање да ли су, у великом броју безбедносних инициатива и пројеката који су мање или више успешни, будући мултинационални пројекти паметне одбране и обједињавања и дељења алтернатива регионалним безбедносним иницијативама. Да ли ти пројекти објективно могу бити успешни у свим или само неким областима сарадње? Или je можда будућност у ad hoc коалицијама које би деловале под мандатом УН?
